Наши преци нису желели да заостају кад је реч о светским иновацијама, што потврђује прва филмска пројекција у Београду и Србији. После прве пројекције у свету, у Паризу 1896. године, у Београду, са размаком од само пет месеци, 6. јуна 1896. године, Београђанима у кафани „Златни крст”, касније „Душанов град”, на Теразијама број 4, приказано је чудо технике – покретне слике на платну. Појава филма од изузетног је значаја за културу. Прича на двору о чуду 19. века у Београду привукла је пажњу краљевске породице, па је краљ Александар Обреновић с мајком краљицом Наталијом ишао да се лично увери. Годину касније, Лимијеров представник Андре Каре снимио је и прве филмове на нашем тлу.
Први филм у Србији снимљен је 1911. године о Карађорђу („Карађорђе”). Режирао га је глумац Чича Илија Станојевић (1857–1930), који је играо једну од главних улога. Кинотека у Београду почела је са радом 1946. године. Спомен-таблу трајног сећања на дан кад је прорадио кинематограф у Србији поставили смо у бронзи на српском, француском и енглеском језику.
После кафане „Душанов град”, нови власник приликом адаптације за пекару и посластичарницу заклонио је делимично спомен-таблу. Службено, иницијативом директора Института за филм Предрага Голубовића, покушао сам да решим проблем. Због скученог простора и неразумевања власника, заклоњеност је само делимично ублажена. Штета, за посетиоце Београда, нарочито странце. То је битно подсећање на значајан датум културе Србије и њеног главног града.
Шпиро Соломун
