Прва београдска гимназија, најстарија средња школа у српској престоници, коју су похађале знамените личности из науке, спорта и политичког живота Србије, основана је 26. августа 1839. године.
Школа је имала прво само два разреда, три године касније пет, а професори су били махом Срби из Војводине.
Кроз њу је прошла плејада истакнутих личности српске историје, науке, уметности и културе, укључујући Петра Кочића, Милована Глишића, Јована Скерлића, Јована Цвијића, Михаила Петровића Аласа и краља Петра Првог Карађорђевића.
Прву београдску гимназију похађали су и Живојин Мишић и Степа Степановић, те Гаврило Принцип, Моша Пијаде и Светозар Глигорић.
Оснивање прве гимназије
Годину дана након оснивања Лицеја у некадашњој престоници, Крагујевцу, указом Милоша Обреновића 18. јуна 1939. године у Београду је основана Прва београдска гимназија. Она је најстарија школа, у континуитету, тог ранга.
Гимназија је по отварању имала свега два разреда да би три године касније број разреда био повећан на пет.
Један од првих гимназијалаца који су матурирали 1842/43. године био је наш истакнути књижевник и министар просвете Љубомир Ненадовић, син проте Матеје Ненадовића. Мала, ушушкана улица у центру престонице носи његово име – Чика Љубина улица.
Неколико првих деценија професори су најчесће били Срби из Аустрије, највећим делом данашње Војводине. Један професор остао је упамћен, али не толико због својих достигнућа, већ због разреда којем је предавао. Међу ученицима професора Косте Вујића налазили су се, између осталих и географ и етнограф Јован Цвијић, чувени математичар Михаило Петровић Мика Алас, песник Милорад Митровић, политичар и министар Јаша Продановић и професор Павле Поповић.
Милован Витезовић је, инспирисан овом четвртом генерацијом гимназијала и легендарним професором написао књигу „Шешир Професора Косте Вујића“, да би 1971. године снимљен и истоимени филм, а 2012. римејк тог дела седме уметности.
Осим њих, кроз школу је прошла плејада истакнутих личности српске историје, науке, уметности и културе, укључујући Слободана Јовановића, краља Петра И Карађорђевића, Живојина Мишића, Степу Степановића, Гаврила Принципа, Милана Стојадиновића, Јована Скерлића, Стојана Новаковића, Милана Милићевића, Петра Кочића, Брану Петронијевића, Веселина Чајкановића, Александра Белића и Милована Глишића.
Школа је идућих пола века од оснивања носила име Гимназија београдска, да би са повећањем броја школских установа те врсте променила назив у Прва београдска гимназија. Међутим, после Првог светског рата добија нови назив – Прва мушка реална гимназија у Београду, да би педесетих година 20. века спајајући се са Четвртом женском гимназијом вратила стари назив – Прва београдска.
У једном временском периоду носила је име по једном о њених знаменитих ученика „Моша Пијаде“, а традиционални назив Прва београдска гимназија враћен је 1990. године.
