Стартап компанија у Аламеди у Калифорнији под називом Сајенс дизајнирала је визуелну протезу названу Сајенс Ај која би могла да врати вид људима са дијагнозом ретинитис пигментоса, преноси Вашингтон пост.
Према Националном институту за вид (НИХ), ретинитис пигментоса је група ретких очних болести које утичу на вид тако што се ћелије у ретини полако разграђују током времена, што на крају доводи до губитка вида. То је нешто са чиме се људи рађају, а симптоми обично почињу у детињству.
Извршни директор и суоснивач компаније Сајенс је Макс Ходак, некадашњи је председник компаније Неуралинк Илона Маска.
„Сајенс Ај је визуелна протеза усмерена на ретинитис пигментоса (РП) и суву макуларну дегенерацију (АМД), два облика озбиљног слепила тренутно без добрих опција за пацијенте“, написала је компанија на својој веб страници, додајући да уређај неће имати ефекта код пацијената са глаукомом или катарактом.
„Код болести као што су РП и суви АМД, ћелије осетљиве на светлост у задњем делу ока – фоторецептори – су умрле, али ћелије самог оптичког нерва остају. Убацивањем гена у ћелије оптичког нерва можемо их стимулисати помоћу малог екрана уметнутог у око.“
Како се наводи, Сајенс Ај се састоји из два дела: први је имплант састављен од делаза напајање и ултратанког, флексибилног микро-ЛЕД низа који се примењује директно преко мрежњаче. Током ове процедуре имплантат се превлачипреко ока и екран се убацује кроз рез. Имплантат се затим учвршћује и екран се поставља преко мрежњаче. Ова операција је далеко инвазивнија од других процедура као што је операција катаракте.
Други део је пар наочара без оквира које су по величини и облику сличне типичним диоптријским наочарима, али које садрже минијатурне инфрацрвене камере и индуктивне намотаје.
Компанија објашњава да повећање осетљивости оптичког нерва на светлост неће нужно вратити вид.
Како наводе, „сигнал који се шаље низ оптички нерв је јако компримован у односу на слику која се формира на фоторецепторима кроз очно сочиво” и то је „овај компримовани податак који имплантат Сајенс Ај стимулише у оптички нерв”.
После операције око не прима слике, већ уместо тога прима дигиталне информације.
Ходак објашњава да би требало да особа буде у стању да пређе улицу „а да је не удари ауто” и додаје да би клиничка испитивања за Сајенс Ај требало да почну у наредних 18 месеци.
Међутим, Ходакова компанија није једина која се нада да ће вратити вид онима који пате од болести. Биотехнолошка компанија ГенСајтБајолоџик и Бајоник Сајт из Њујорка са седиштем у Паризу такође експериментишу са оптогенетиком – обликом генске терапије која испоручује протеине зване опсини путем ињекције у око како би се повећала осетљивост ћелија у мрежњачи пацијента.