Поруке појединих бриселских званичника и европских лидера, да ако Европа жели избећи рат са Русијом она мора да се наоружа, откривају колико су ови очајни, погубљени у времену и простору, не схватајући да је досадашњи глобалистички поредак на издисају.
Указују на ово економисти, војни и политички аналитичари, коментаришући план Европске уније -„РеАрм Европе“, према ком ће ова заједница, односно њене чланице до 2030. године уложити 800 милијарди евра у милитаризацију и наоружавање Европе, чланица ове заједнице, а како би се наводно спремило за неки евентуални рат са Русијом, али и одговорило на претње и упозорења из Вашингтона да ће Америка дићи руке од Старе даме.
Мишљења су и да ће мегаломански план тежак 800 милијарди евра довести до додатног посрнућа Европске уније која се последњих неколико година већ горко суочава са великим економским и финансијским проблемима, буђењем деснице, али и социјалним незадовољством својих грађана. Истичу и да када год се политичари заветују да ће учинити шта год је потребно – грађанима би звона за узбуну требало да зазвоне.
Пут ка новој кризи
Према речима политичког аналитичара и стручњака за геополитику Драгана Петровића, европске земље су последњих неколико деценија уштеделе на стотине милијарди евра, што је представљало својеврсну „дивиденду мира“, пошто су за одбрану издвајале минималне износе.
Уживање у америчкој војној и безбедносној заштити, како каже, омогућило им је да изграде један од најиздашнијих глобалних система социјалног осигурања. Међутим, наводи и да се то наглавачке променило након одлуке Европске уније да уђе у отворену конфронтацију са Русијом, уводећи на хиљаде неразумних санкција свом некадашњем трговинском и енергетски стратешком партнеру.
Наводи да су уложене огромне своте новца за наоружавање Украјине и сада када нова америчка администрација са Москвом преговора о окончања овог рата, Европа је остављена на ледини, а што је до кости оголело и обесмислило њихову досадашњу глобалистичку политику. Схватили су да је у данашњим околностима, када се исцртавају нове карте и геополитичке интересне сфере утицаја, Европска унија постала нижерадна глобална сила, коју нико више не доживљава као битну.
– Од некадашњих освајача, сада постају посматрачи. Изгубили су и конкурентност, коју сада покушавају поправити улагањем огромних свота новца у војно-индустријски комплекс. Сматрају да ће на тај начин вратити углед и утицај, али овај план неће донети победу Украјини. Неће уплашити ни Русију, али ни ништа доброг донети самој Европи. Земље чланице ЕУ ће на овај начин бити гурнуте у још дубље економске, финансијске и социјалне проблеме због којих ће највише испаштати сами грађани. Уколико бриселски и европски званичници уистину желе да ојачају Европу, милитаризација није решење. Заборављају да је такозвана ратна економија увек били алтернатор за нове ратове – каже Петровић.
Подизање војне потрошње
Иначе, према садашњим плановима, европски лидери разматрају подизање војне потрошње на чак 3,5 одсто БДП-а, а можда и више. Различите су процене потребног повећања издавања за одбрану, од 160 милијарди евра годишње у наредних пет година, колико процењује „Голдман Сакс“ до распона од 230 милијарди до 460 милијарди евра према процени „Пантеона“. Петровић каже да ма колики буде износ – у коначници то несумњиво може довести до смањења државне потрошње на пензије и здравствену заштиту и то у временима када европска популација све више стари и све мање је радно способног становништва.
– Како би све ово „покрили“ опет су прибегли старом рецепту, застрашивању и колективном изазивању страха постављањем на сцену вештачке драме. Покушавају створити лажни осећај од опасности те оправдавати нова радикална решења, која нигде не воде – каже Петровић.
Глобалисти
Слично мишљење има и економиста Бранко Павловић, наводећи да се широм Европе поново шире разни неоправдани и вештачки страхови како би се оправдали нови сулуди планови. На овај начин се, истиче, жели послати порука да све ово што се тренутно дешава када је реч о Украјини – није стратешки политички и војни пораз ове заједнице и НАТО савеза. То се, између осталог, жели показати и издвајањем 800 милијарди евра, од чега ће знатна свота новца отићи и на адресу Кијева.
– Ако нема неких наводних претњи, како онда објаснити оволико задуживање. Због тога страше људе. Уместо да европски лидери признају пораз својих политика они настављају да се понашају попут лудака, који не одустаје од досадашњег глобалистичког и империјалистичког погледа на свет, који подразумева да ако њим не владаш, ти си онда губитник. Они не могу да схвате да је тај концепт на издисају. Глобалисти можда на овај начин желе отежати и Трампове напоре да оконча рат у Украјини. Зар мислите да је случајно све ово што се дешава у Републици Српској, Мађарској, Србији?! Тројни савез Загреб, Тирана и Приштина?! Румунија?! Њима не одговара пут којим је кренуо Трамп. Потребно им што више жаришта како би оправдали своју агенду и покушали да сачувају своју досадашњу моћ и позиције – наводи Павловић.
Европска војска?
Додаје да је убеђен и да од формирања такозване европске војске неће бити ништа, јер би то подразумевало и велику регрутацију младих људи, који и нису баш вољни да одлазе у војску.
Сматра да би на овај план требало гледати и из економског угла – поготово што се у овој причи као значајан фактор помиње Европска комисија. Како наводи, Италија, Шпанија и Француска налазе се готово у безизлазној ситуацији, која је на корак до банкрота. Ове три државе, али и остале које се налазе у финансијској кризи, у овом плану, како каже, виде прилику да се повољно задуже, а поготово јер се оно не приказује у билансима држава, чланица Европске уније. Као још један битан сегмент читаве ове приче наводи и упумпавање огромних количина новца у војно-индустријски комплекс. На овај начин, поједине европске државе, а посебно Немачка желе избећи рецесију. Павловић сматра да је то погрешно, хватати се за ову наводну сламку спаса те да ће доћи до даљег суноврата ове некада моћне државе.
Планови
Лидери 27 земаља Европске уније одобрили су недавно „План поновног наоружавања Европе“. Европска комисија и висока представница за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас је том приликом представила такозвану Белу књигу о европској одбрани.
Овај план подразумева потрошњу од чак 800 милијарди евра. Обухвата и нови наменски инструмент за безбедносну акцију за Европу, такозвани САФЕ, у оквиру ког ће Комисија прикупити 150 милијарди евра на тржиштима капитала, како би помогла државама чланицама ове заједнице да брзо и знатно повећају улагања у одбрамбене капацитете. Исплате ће се вршити у облику дугорочних зајмова, које ће отплаћивати државе чланице.
Према речима председнице Европске комисије Урсуле фон дерЛајен, ово ће помоћи да се купује боље, брже и више.
У овим документима се истиче и да ће Украјина остати на првој линији европског фронта одбране и безбедности. Поручено је и да би Европска унија требало да истражи могућности за одбрамбену индустријску сарадњу са Индо-Пацификом, пре свега са Јапаном и Јужном Корејом, али и Аустралијом и Новим Зеландом. Све ово је појашњено, односно образложено наводним претњама европској безбедности које се, како су истакли бриселски званичници, шире на начин који представља акутну претњу досадашњем начину животу Европљана.
Од аута до тенка
„Рајнметал“ планира да подели више од 350 милиона евра акционарима, пошто је највећи немачки произвођач оружја пријавио рекордне профите, али и поруџбине. Из ове компаније је саопштено да је отприлике 30 одсто њихове продаје, која је прошле године достигла 9,8 милијарди евра, отишло немачком Бундесверу. Ради се о броју која ће вероватно да расте ако будући канцелар Фридрих Мерц успе у намерама о укидању стриктних правила о дугу што би омогућило неограничено задуживање за одбрану.
И немачки „Фолксваген“ разматра да пређе на производњу оружја и војне опреме. Извршни директор Оливер Блуме рекао је да се разматра и ова могућност. „Фолксваген“ је иначе раније производио војна возила за Вермахт, оружане снаге нацистичке Немачке, током Другог светског рата, а били су укључени и у производњу компоненти за бомбу В-1, врсту ране крстареће ракете.
Лобисти и трка с новцем
Лобисти за велике европске произвођаче оружја и муниције све више се окрећу Бриселу, уместо државама-чланицама, наводи „Политико“. Тако су фирме „Ербас“, „Леонардо“, „Талес“, „Рајнметал“, „Навал“, „Сааб“, „Сафран“, „КНДС Дочланд“, „Дасо“ и „Финкантијери“ унајмиле десетине консултаната и повећале своју потрошњу на лобирање. И неке америчке фирме послале су своје изасланике на исту адресу. „Локид Мартин“ недавно се уписао у регистар лобиста и већ има два агента у Европском парламенту, док „Рејтион“ заступа шест консултаната.
