Обим међународног трансфера главног наоружања у петогодишњем периоду 2018–2022. био је за 5,1 посто мањи него у 2013–17. и 3,9 посто већи него у 2008–2012. Обим трансфера од 2018–22. био је међу највећима од краја хладног рата, али је и даље био око 35 процената мањи неголи од 1978–1982. и 1983–1987. када је трансфер оружја достигао врхунац. Набавке оружја од стране држава, често од страних добављача, углавном су вођене оружаним сукобима и политичким тензијама.
Тензије се повећавају у многим регионима из дана у дан, у Европи је то конфилкт између Русије и Украјине, у Азији између Израела и Палестине, Јерменије и Азербејџана, увек узаврело тло на Блиском Истоку, у Африци су то константне оружане побуне против корумпираних режима итд. Врло je вероватно да ће у наредним годинама бити више потражње за главним оружјем, од чега ће велики део бити испуњен међународним трансферима.
Ко су главни извозници оружја?
SIPRI (Stockholm International Peace Research Institute) је идентификовао 63 државе као највеће извознике оружја у периоду 2018 – 2022. , али већина су мањи извозници. 25 највећих добављача чинило је 98 процената укупног обима извоза. 5 највећих добављача у том периоду — Сједињене Државе, Русија, Француска, Кина и Немачка — чинило је 76 процената укупног обима извоза.
Од 1950. године САД и Русија (или Совјетски Савез пре 1992. године) су стално били далеко највећи добављачи. Међутим, 2018-22. САД су консолидовале своју позицију највећег светског добављача оружја и јаз између њих и Русије се повећао. У периоду 2018–2022. амерички извоз са акцентом на оружје био је 14 процената већи него у 2013–2017. а његов удео у укупном глобалном извозу порастао је са 33 на 40 процената. Насупрот томе, руски извоз оружја смањен је за 31 одсто, а његов удео у укупном глобалном удео са 22 на 16 одсто.
Познати планови за будуће испоруке снажно указују на то да ће се јаз између САД и Русије повећати и да у року од неколико година Русија можда више неће бити други највећи добављач великог наоружања. Извоз оружја Француске, трећег по величини добављача, порастао је за 44 одсто између 2013-17 и 2018-22, док је извоз Кине и Немачке смањен за 23, односно 35 одсто.
Ко су највећи увозници оружја?
SIPRI је идентификовао 167 држава као увознике оружја у периоду 2018-22. Пет највећих увозника оружја били су: Индија, Саудијска Арабија, Катар, Аустралија и Кина, које су заједно чиниле 36 одсто укупног увоза оружја.
Регион који је примио највећи обим увоза главног оружја у периоду 2018–22. биле су Азија и Океанија, које су чиниле 41 одсто укупног глобалног, затим Блиски исток (31 одсто), Европа (16 одсто), Америка (5,8 одсто) и Африка (5,0 одсто). Између 2013–17. и 2018–2022., повећан је прилив оружја у Европу (+47 процената), док је прилив оружја у Африку (–40 процената), Америку (–21 проценат), Блиски исток (–8,8 процената по центу), а Азија и Океанија (–7,5%) су се смањиле. Многи од 167 увозника су директно укључени у оружане сукобе или у тензије са другим државама у којима увозно главно оружје игра важну улогу. Многи извозници су директни актери или учесници барем неких сукоба и тензија, што делимично објашњава зашто су они вољни да испоруче оружје, чак и када се чини да је снабдевање у супротности са њиховом политиком извоза оружja.
Финансијска вредност државног извоза оружја
Док SIPRI подаци о трансферима оружја не представљају њихову финансијску вредност, многе државе, извознице оружја објављују бројке о финансијској вредности свог извоза оружја. На основу ових података, SIPRI процењује да је укупна вредност глобалне трговине оружјем била најмање 127 милијарди долара у 2021. години, док је та бројка у 2022. години премашила маргину од 150 милијарди долара због оружаних сукоба који се све више шире нашом планетом. Укупна вредност трговине оружјем у 2022. години износила је око 0,55 одсто укупне вредности светске међународне трговине 2022. године, а очекује се још већи раст до краја 2023.
