Панчићева оморика представља једну од најзначајнијих врста четинара у Србији. Ова врста смрче, ендемит и терцијарни реликт, опстала је током историје, прилагођавајући се различитим климатским променама.
Име је добила по Јосифу Панчићу, српском ботаничару, лекару, планинару и професору, који ју је открио 1875. године код села Заовине, на планини Тари. Откриће ове биљке представља једно од најзначајнијих достигнућа у историји српске ботанике.
Порекло и значај
Панчићева оморика датира из периода терцијара, што значи да постоји већ око 65 милиона година. Као „живи фосил“ светске флоре, представља праву загонетку за научнике. Њено порекло, распрострањеност и отпорност на загађење, али и осетљивост на негативне утицаје човека, чине је фасцинантним предметом истраживања.
Панчићева оморика је опстала на врло ограниченом подручју, средњем току реке Дрине, што додатно наглашава њену јединственост.
Станиште
Ова планинска врста расте на надморским висинама између 400 и 1700 метара. Најчешће се налази на кречњаку, али у ретким случајевима може расти и на серпентину, стрмим кречњачким литицама.
Првобитно се сматрало да оморика расте само на Тари, али 1975. године откривено је ново налазиште у близини манастира Милешева, код Пријепоља. Данас се може пронаћи са обе стране средњег тока реке Дрине.
Сва налазишта Панчићеве оморике издвојена су у резервате природе и под заштитом су Завода за заштиту природе Србије. Свако појединачно стабло је под заштитом, што наглашава важност очувања ове врсте.
Физичке карактеристике
Панчићева оморика је танко, витко дрво које може достићи висину до 50 метара. Њена кора је танка и смеђе боје. Горње гране стабла су уперене навише, средње су хоризонталне, док су најниже гране уперене ка земљи, с врховима који се поново окрећу навише. Ова јединствена структура грана даје оморици карактеристичан изглед.
Четине Панчићеве оморике су дуге од 8 до 20 милиметара и широке око 2 милиметра. На врху су заобљене или шпицасте, а њихов пресек је спљоштен. Са лица су сјајне и тамнозелене боје. Пупољци оморике немају смолу, што је још једна од њених карактеристичних особина.
Мушки цветови су светлоцрвене боје, док су женски цветови љубичасте боје. Период цветања траје од краја априла до јуна, док шишарке сазревају у октобру и новембру, дугачке су око 5 центиметара и имају црвено-смеђу боју.
Еколошки значај и очување
Панчићева оморика има велики еколошки значај јер је индикатор чистоће екосистема у којем расте. Њено очување је од изузетне важности, не само због њене реткости и ендемског карактера, већ и због њене улоге у одржавању биодиверзитета планинских екосистема Србије.
Због своје осетљивости на негативан утицај човека, важно је спровођење ригорозних мера заштите и очувања њених станишта. Очување Панчићеве оморике није само питање заштите једне врсте, већ и очувања целокупног екосистема у којем она расте.
Панчићева оморика, као симбол природног богатства Србије, заслужује посебну пажњу и заштиту како би и будуће генерације могле да уживају у њеној лепоти и јединствености.
