Награда Интернационалне академије кардиоваскуларних наука (ИАЦС) ће убудуће носити име по српском лекару, професору Медицинског факултета у Крагујевцу Владимиру Јаковљевићу. Он је изјавио да ја то за њега велика част, али и још већа обавеза за даљи рад.
Неким научницима и другим значајним особама се овакве ствари дешавају у свету постхумно или у некој дубокој пензији, а ја сам тек на трећини своје каријере, истакао је Јаковљевић за и додао да је то што је на годишњем састанку Северноамеричке секције ИАЦС-а у Лас Вегасу добио светску награду која носи име научника Гранта Пирса, велико признање за њега и за комплетан тим са којим он ради на Факултету медицинских наука у Крагујевцу.
„Имао сам неки наговештај о овоме почетком ове године од извршеног директора те Академије да ће предложити Извршном одбору да награда носи име по мени. То је прихваћено у марту, добио сам писмо од њих да је прихваћено а обелодањено је у Лас Вегасу на годишњем састанку Северноамеричке секције Интернационалне академије кардиоваскуларних наука у септембру. Први пут је та награда додељена пршле године у Прагу и то научницима који су бољи од мене“, навео је он.
Професор је истакао да то што ће награда носити име по њему је једно изузетно признање за њега лично, али истовремено и обавеза зато што они људи који раде са њим треба да наставе даље тим путем и да буду још бољи.
На питање какву одговорност са собом носи ова награда и шта он осећа као потребу или обавезу да уради да би оправдао чињеницу да награда носи име по њему, Јаковљевић је рекао да је то за њега лично велика обевеза па тек онда задовољство с обзиром на то да та организација увек препознаје изврсност у науци, али и могућност орагнизације разних конгреса и привлачење младих људи.
Професор Владимир Јаковљевић је истакао да је за њега као председника Европске секције ИАЦС-а у другом мандату главни задатак сада да утицај те Академије прошири на што већи број европских земаља и привуче што већи број младих људи.
Додао је и да се нада да ће за време свог другог мандата као председника Европске секције ове Академије успети да интегрише све земље Западног Балкана и средње Европе у ово, и укључити још већи број младих људи који су заинтересовани да раде са њим и његовом групом.
„Ја сам 30 година на Факултету медицинских наука у Крагујевцу а пре тога сам пет година сарађивао као студент. Још од средње школе сам имао тих склоности, наука је у професионалном смислу мој живот. Трудим се да тај вирус којим сам заражен још од малих ногу пренесем на млађе генерација и добро ми иде за сада“, поручио је професор.
