Годишњи састанак Светског економског форума почео је у Давосу под слоганом „Сарадња за Интелигентно доба“ 20. јануара ове године.
Први скуп у оквиру форума био је „First Impressions: Inauguration Day“, који је посвећен инаугурацији новог председника САД Доналда Трампа.
Форум траје до 24. јануара и како је објављено на сајту, међу политичким лидерима који учествују су новоизабрани председник САД Доналд Трамп који ће учествовати путем видео-линка, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, немачки канцелар Олаф Шолц, као и председник Србије Александар Вучић.
Пет основних тематских целина
Како се наводи, 55. годишњи састанак Светског економског форума се фокусирао на пет основних, међусобно повезаних тематских целина, од којих је свака кључна за одрживу, инклузивну и просперитетну будућност.
Поновно промишљање раста (Reimagining Growth) ће истражити нове могућности за економски раст, укључујући иновације вођене технологијом.
Индустрије у интелигентном добу (Industries in the Intelligent Age) ће испитивати како бизнис може да се креће кроз технолошке промене и нову динамику индустрије.
Улагање у људе (Investing in People) ће се позабавити потребом за развојем радне снаге, преквалификацијом и отварањем радних места у секторима у настајању.
Заштита планете (Safeguarding the Planet) ће се фокусирати на повећање климатских и природних решења и унапређење напора за декарбонизацију.
Поновна изградња поверења (Rebuilding Trust) ће радити на подстицању глобалне сарадње и отпорности у све више подељеном свету.
Историја Давоса
А да ли сте икада чули причу о Давосу? Давос је 1850. године био сиромашно, удаљено село са неколико раштрканих сеоских кућа, високо у планинама кантона Граубинден. Године 1900. био је светски познато планинско лечилиште и модеран бањско-туристички град. У 2025. Давос је, захваљујући Светском економском форуму, постао гламурозно конгресно место од глобалног значаја.
Мигрант из Немачке Александар Шпенглер први је развио ово планинско одмаралиште.
Од револуционара до сеоског лекара
Једног зимског дана у новембру 1853. године немачки лекар Александар Шпенглер (1827–1901) је на коњу дошао од Цириха до Давоса.
Није била само случајност то што је дошао у овај регион. Могао је исто тако лако бити мртав, или у Америци. Наиме, како пише портал houseofswitzerland, бивши револуционар, који је 1849. стајао на барикадама Великог војводства Баден као поручник борећи се за нови политички систем, стигао је у Швајцарску као политичка избеглица.
Чак се причало да је осуђен на смрт у одсуству, иако за то нема документарних доказа. Борцу за слободу је било дозвољено да студира медицину у Цириху. Године 1853. искористио је прилику да постане сеоски лекар у Давосу. Две године касније, Шпенглер, тражилац азила, постао је натурализовани швајцарски држављанин.
Луде идеје доктора Шпенглера
У почетку је рад у удаљеној планинској долини Шпенглеру изгледао као облик изгнанства. Мала плата, велике километраже које је морао прелазити на коњу и оштре зиме… Непрестано је био носталгичан, а недостајала му је и интелектуална стимулација, позоришта и кафићи у Цириху, наводи се.
Али онда је пронашао супругу овде са којом ће касније имати петоро деце и схватио да живи у месту где су сви здрави – није било нити једног случаја туберкулозе. Зато је поставио питање: да ли би Давос могао бити место имунитета, ослобођено болести које су у то време убијале и богате и сиромашне?
Међутим, изазовно је било у то доба путовати до Давоса због лечења, посебно у условима болести.
Методе лечења др Шпенглера
Зато су Шпенглерову идеју о бањи високо у планинама, где је зими обавезан хладан, разређен планински ваздух, његове колеге у почетку одбациле као чисто лудило. Од почетка се чинило да Шпенглер користи чудне методе лечења, као што је „стабулација“, која је подразумевала дуге боравке у шталама, где је плућне пацијенте требало да излече ваздухом пуним амонијака.
Али у зиму 1865. два тешко болесна немачка пацијента, продавац књига Хуго Рихтер и др Фридрих Унгер, стигли су у Давос исцрпљени од свог деветосатног путовања. Преко зиме су се лечили на свежем ваздуху, одмарајући се на импровизованим лежаљкама од дасака положених преко великих дрвених саоница, и ситуација им се брзо побољшала.
Ово је такође променило посматрање на методе доктора Шпенглера. Два реконвалесцента постала су важне живе рекламе у првим данима бање. Убрзо су пацијенти путовали из целе Европе да би дошли на ову планину. Године 1875. први пут је било више зимских гостију на третманима него летњих гостију.
Развој Давоса у модеран град
Како пише овај швајцарски портал намењен причама из најбогатије земље Европе, Шпенглер је својим пацијентима преписивао дуге шетње, до три литра млека дневно, хранљиве, али лагане оброке, трљање груди са масноћом мрмота, која лакше продире у кожу од других производа, и, што је најважније, ледено хладне тушеве.
Шпенглер је приметио да због тога пацијент дише „лакше и дубље, пулс је пун и јак, а апетит се сам прилагођава“.
Успон Давоса као бањског центра
То је успело да привуче бројне стране инвеституре, па је на тај начин основан први велики бањски хотел, железничка пруга али и санаторијум.
У року од само неколико деценија, сиромашно месташце у Ландвасерталу израсло је у модеран град, са електричним уличним осветљењем, коњским трамвајима и биоскопом. Хотели и бање низали су се улицама.
Мушкарци у капутима од најфинијег материјала и даме у нерцама шетали су снегом прекривеним улицама, пили чај у пет сати и ишли на концерте бањских оркестара. На клизалишту и у предворјима чуло се брбљање немачког, енглеског и руског. Друштвени живот је био жив.
Инспирација за Томаса Мана
Нешто касније, Томас Ман је описао Давос у својој књизи „Чаробни брег“ објављеној 1924, који истражује филозофске и друштвене теме кроз призму живота у алпском санаторијуму.
Данас: синоним за Светски економски форум
На овај начин сви су чули за Давос.
Светски економски форум је 1971. године основао Клаус Шваб, швајцарско-немачки економиста и професор, у покушају да подстакне глобалну сарадњу по политичким, друштвеним и економским питањима.
Зашто баш Давос?
Циљ међународне непрофитне организације, чије је седиште у близини Женеве, био је да окупи јавни и приватни сектор како би се пронашла решења за глобалне проблеме, што представља један од темељних принципа форума: „Посвећени у побољшању стања у свету.“
Први састанак Светског економског форума пре више од пет деценија одржан је у Давосу и од тада је био центар његовог годишњег окупљања, а име одмаралишта чак је постало уобичајена скраћеница за догађај.
Шваб је одабрао Давос због његове изоловане, али симболичне локације. Давос, познат по својим здравственим центрима и планинском пејзажу, већ је био дестинација за интелектуалне и друштвене елите још од 19. века.
Закључак
Да Шпенглеров долазак није довео до запањујуће трансформације старог Давоса у космополитску бању, Томас и Катија Ман никада не би отишли у санаторијум, а Давос никада не би постао познат у светској књижевности као место радње романа „Чаробни брег“.
Још мање вероватно да би планинско село на 1.500 метара постало место сусрета глобалне економске и политичке елите, што од 1971. године заправо и јесте.
