Удружење “Црногорски ДНК код“ објавило је резултате, како су навели, савременог и вишегодишњег генетичко-генеалошког истраживања порекла црногорске владарске породице Петровић Његош.
Према ономе што су објавили, породица Петровић Његош носилац је хаплогрупе Е-В13. То није посебно изненађење, будући да је та хаплогрупа једна од три најзаступљеније међу Србима, заједно са И2а и Р1а. Занимљиво је што се група углавном везује за Е-В13 за становнике који су ове просторе насељавали и пре досељавања Словена (носиоци поменутих И2а и Р1а), као и пре римске експанзије на ове просторе.
Ова уско научна тема на простору Балкана је део разних псеудополитичких тумачења. Тако је и мање познато црногорско удружење као нагласак ставило то да овај резултат показује да породица Петровић “по мушкој линији припада староседелачком Медитеранско-Балканском становништву присутном на простору Црне Горе хиљадама година пре словеначких сеоба из 6. и 7. века”, као и да “да нису пореклом из Турске, како се некад погрешно веровало”.
ДНК тестирања обично се врше тако што заинтересовани да брис са унутрашње стране образа, док у случају археолошких налаза научници издвоје генетички материјал из костију. У случају Његоша, податке су дали тројица потомака који представљају три гране ове породице. На Цетињу данас живе припадници породице Петровић Његош, од којих неки подстичу од кнеза Рада, брата владике Данила који је опеван у Горском венцу.
Председник удружења „Црногорски ДНК код“ Арбен Мурић казао је да су у истраживању тестирали две врсте Y-хромозомских анализа, што је омогућило дубљи и поузданији увид у порекло мушке линије.
“Статистички модел показује простор отприлике где би могло да се нађе порекло Петровића и сва генетика указује на то да је ово брдско планинска хапло група, да је племенска хапло група и да никад није отишла одавде некуд нити је дошла ниоткуд ка нама“, додао је Мурић.
Он је објаснио да идентична генетичка мутација код свих испитаника указује на заједничког претка који је живео пре око 250 година.
Иначе, непотврђена предања говоре да су се преци Петровић Његоша на простор старе Црне Горе, бежећи пред Турцима, доселили из централне Босне. Нешто сигурнији извори говоре да је већи део становништва цетињског краја насељен са подручја западне Србије, конкретније Златибора. Стога није јасно зашто Мурић наглашава „аутохтоност“ на начин да звучи као да су Петровић ексклузивно са Цетиња.
Шта су хаплогрупе
Човек у свакој својој ћелији носи парове хромозома, укупно њих 23. Двадесет два пара су такозвани аутозомни хромозоми и заједнички су и мушкарцима и женама, док је двадесет трећи пар онај који одређује пол. Жене имају два икс хромозома, док мушкарци имају један икс и један ипсилон хромозом. Управо тај ипсилон, који се преноси искључиво са оца на сина, игра кључну улогу у причи о хаплогрупама.
Испитујући ипсилон хромозом и ситне мутације на њему, до којих долази кроз генерације, могуће је утврдити повезаност у генетичком смислу. На пример, мутације су се током хиљада и десетина хиљада година дешавале на одређеним местима на хромозомима. Када се једна таква мутација појави код неког далеког претка, она се затим наслеђује и преноси на све његове потомке. Управо тај заједнички „генетски потпис“ омогућава научницима да људе сврстају у хаплогрупе.
Наравно, број хаплогрупа је огроман, па уз именовање по словима и одређеном броју, постоје ознаке за подгрупе које су јако детаљне. Популарна и јефтинија истраживања се раде обично на 23 маркера, што је довољно за популарно класификовање, док се за озбиљна научна истраживања потребно урадити испитивање на 100 маркера, што је доста скупље.
Постоје и хаплогрупе које се прате преко митохондријске ДНК, која се наслеђује искључиво по мајчиној линији, од мајке на децу. На тај начин могуће је реконструисати и женске линије порекла, што је доста сложеније и наравно скупље.
Српски ДНК пројекат
Српски ДНК пројекат настао је 2012. када је покренуто и Друштво српских родословаца Порекло. Сматра се једним од најуспешнијих у Европи, будући да је до сада тестирано више од 8.000 појединаца, а бројна истраживања су била циљана за одређене регионе.
Захваљујући овим истраживањима срушени су бројни митови, попут оних о утицају турске генетике међу Србима, или о томе да “баш сви подстичу из Црне Горе”. Занимљиво је да су бројни тестирани управо из Црне Горе, највише захваљујући друштвеној условљености, која каже да се баш у овоме крају држи до порекла и традиције.
Успех овог пројекта побудио је интересовање и других народа. Тако се за ову тему посебно заинтересовао и покојни муфтија Зукорлић, који је промовисао Бошњачки ДНК пројекат, који се фокусирао на муслиманско становништво на југу Србије и северу Црне Горе.
Удружење “Црногорски ДНК код” најавило је наставак истраживања усмерених на целокупно становништво Црне Горе
