Не­пре­кид­на по­тра­га за ле­ком про­тив ра­ка

У по­след­њих де­се­так го­ди­на би­ло је ви­ше по­ку­ша­ја да се раз­ви­ју вак­ци­не про­тив кар­ци­но­ма – те­ра­пиј­ске иму­но­вак­ци­не на­ме­ње­не про­ду­же­њу жи­во­та обо­ле­лих па­ци­је­на­та
У по­след­ње вре­ме све­до­ци смо по­ра­ста бро­ја обо­ле­лих од ма­лиг­них бо­ле­сти, ка­ко у све­ту, та­ко и у Ср­би­ји. Ова­кав тренд струч­ња­ци об­ја­шња­ва­ју раз­ли­чи­тим фак­то­ри­ма – про­ду­же­њем жи­вот­ног ве­ка, услед че­га се са ста­ре­њем аку­му­ли­ра­ју оште­ће­ња ге­нет­ског ма­те­ри­ја­ла и по­ве­ћа­ва ри­зик од раз­во­ја ма­лиг­них про­ме­на, за­тим упо­тре­бом но­вих хе­миј­ских суп­стан­ци у пре­ра­ди хра­не и ин­ду­стриј­ским про­из­во­ди­ма ко­ји нас сва­ко­днев­но окру­жу­ју, као и на­прет­ком ди­јаг­но­стич­ких ме­то­да ко­је омо­гу­ћа­ва­ју бр­же и ра­ни­је от­кри­ва­ње бо­ле­сти. Са по­ра­стом бро­ја обо­ле­лих ра­сте и по­тре­ба за са­вре­ме­ном и ефи­ка­сном те­ра­пи­јом.

Ка­ко ис­ти­че про­фе­сор др Мар­ко Сто­ја­но­вић, кли­нич­ки фар­ма­ко­лог са Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, је­дан од нај­ве­ћих иза­зо­ва у раз­во­ју но­вих ле­ко­ва је­сте ду­го­трај­ност про­це­са њи­хо­вог от­кри­ћа и ре­ги­стра­ци­је. Тај про­цес у про­се­ку тра­је из­ме­ђу 10 и 15 го­ди­на и из­у­зет­но је скуп – про­це­њу­је се да раз­вој јед­ног ле­ка ко­ји стиг­не до тр­жи­шта ко­шта из­ме­ђу јед­не и две ми­ли­јар­де аме­рич­ких до­ла­ра. Упра­во су вре­ме и це­на нај­зна­чај­ни­је пре­пре­ке у раз­во­ју ино­ва­тив­них те­ра­пи­ја.

Аме­рич­ка Аген­ци­ја за хра­ну и ле­ко­ве (ФДА) пре­по­зна­ла је овај про­блем и раз­ви­ла ме­ха­ни­зме ко­ји омо­гу­ћа­ва­ју убр­за­но одо­бра­ва­ње ле­ко­ва ко­ји по­ка­жу зна­чај­не ре­зул­та­те у ра­ним фа­за­ма ис­тра­жи­ва­ња (по­сто­је­ћи ме­ха­ни­зми Ac­ce­le­ra­ted Ap­pro­val и Bre­akthro­ugh The­rapy De­sig­na­tion). Овај при­ступ има број­не пред­но­сти, али и ри­зи­ке. За­хва­љу­ју­ћи ње­му, ма­ње би­о­фар­ма­це­ут­ске ком­па­ни­је, ко­је се че­сто ба­ве ис­пи­ти­ва­њем ле­ко­ва за ле­че­ње кар­ци­но­ма, мо­гу ра­ни­је пла­си­ра­ти сво­је про­из­во­де на тр­жи­ште и ти­ме обез­бе­ди­ти сред­ства за на­ста­вак ис­тра­жи­ва­ња. Ипак, иако лек до­би­је при­вре­ме­но одо­бре­ње, про­из­во­ђач је и да­ље у оба­ве­зи да за­вр­ши све фа­зе кли­нич­ких ис­пи­ти­ва­ња. ФДА убр­за­но одо­бра­ва ис­кљу­чи­во ле­ко­ве ко­ји ци­ља­ју ту­мо­ре без до­ступ­не спе­ци­фич­не те­ра­пи­је или код ко­јих се бр­зо раз­ви­ја ре­зи­стен­ци­ја на по­сто­је­ће ле­ко­ве.

– Но­ва аме­рич­ка ад­ми­ни­стра­ци­ја, иако у де­лу струч­не јав­но­сти пер­ци­пи­ра­на као кон­тро­верз­на, по­ку­ша­ва да уна­пре­ди про­цес раз­во­ја ле­ко­ва кроз на­пре­дак у тех­но­ло­ги­ји, по­себ­но при­ме­ном ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је. Се­на­тор Џон Ке­не­ди пред­ла­же скра­ћи­ва­ње про­це­са ис­тра­жи­ва­ња и ре­ги­стра­ци­је ле­ко­ва де­ли­мич­ним за­ме­њи­ва­њем прет­кли­нич­ких сту­ди­ја (ко­је се тра­ди­ци­о­нал­но спро­во­де на ће­лиј­ским кул­ту­ра­ма и жи­во­тињ­ским мо­де­ли­ма) со­фи­сти­ци­ра­ним ВИ мо­де­ли­ма спо­соб­ним да пре­ци­зно пред­ви­де ис­ход ис­пи­ти­ва­ња. На овај на­чин би се про­цес от­кри­ћа но­вог ле­ка мо­гао скра­ти­ти за две до че­ти­ри го­ди­не, уз за­др­жа­ва­ње без­бед­но­сних стан­дар­да и ра­ни­ју до­ступ­ност те­ра­пи­је па­ци­јен­ти­ма. Ово је још увек са­мо кон­цеп­ту­ал­на ди­ску­си­ја ни­је зва­нич­на ре­фор­ма ни­ти се кре­ну­ло са за­кон­ским пред­ло­зи­ма – по­ја­шња­ва др Сто­ја­но­вић.

У по­след­њих де­се­так го­ди­на би­ло је ви­ше по­ку­ша­ја да се раз­ви­ју „вак­ци­не про­тив ра­ка” – те­ра­пиј­ске иму­но­вак­ци­не на­ме­ње­не про­ду­же­њу жи­во­та обо­ле­лих па­ци­је­на­та. То ни­су пре­вен­тив­не вак­ци­не ко­је спре­ча­ва­ју на­ста­нак ра­ка код здра­вих осо­ба, већ те­ра­пиј­ске вак­ци­не ко­је сти­му­ли­шу иму­ни си­стем да пре­по­зна ту­мор­ске ан­ти­ге­не и на­пад­не ће­ли­је ра­ка, слич­но иму­ном од­го­во­ру на ин­фек­ци­ју.

– Је­дан од нај­по­зна­ти­јих при­ме­ра та­кве те­ра­пи­је је ку­бан­ска вак­ци­на ЦИМАваx-ЕГФ, раз­ви­је­на за ле­че­ње кар­ци­но­ма плу­ћа. Ова вак­ци­на са­др­жи ре­ком­би­нант­ни ху­ма­ни епи­дер­мал­ни фак­тор ра­ста (ЕГФ) ве­зан за про­те­ин­ски но­сач, што омо­гу­ћа­ва иму­ном си­сте­му да га пре­по­зна као стра­ни ан­ти­ген и ство­ри ан­ти­те­ла ко­ја ве­зу­ју ЕГФ. Кли­нич­ке сту­ди­је по­ка­за­ле су да при­ме­на ЦИМАваx-ЕГФ вак­ци­не мо­же про­ду­жи­ти пре­жи­вља­ва­ње, на­ро­чи­то код па­ци­је­на­та мла­ђих од 60 го­ди­на, а ефи­ка­сност те­ра­пи­је ко­ре­ли­ра са кон­цен­тра­ци­јом ЕГФ-а у кр­ви – об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник.

По­ред ку­бан­ске вак­ци­не, у Ру­си­ји се раз­ви­ја но­ва те­ра­пиј­ска вак­ци­на про­тив кар­ци­но­ма, за­сно­ва­на на пот­пу­но дру­га­чи­јем прин­ци­пу.

– Реч је о пер­со­на­ли­зо­ва­ној иму­но­те­ра­пи­ји у об­ли­ку мР­НА вак­ци­не, по­зна­тој под раз­вој­ним на­зи­вом Ентеромиx (Јен­те­ро­микс). Ова те­ра­пи­ја је пер­со­на­ли­зо­ва­на јер је сва­ка мР­НА се­квен­ца ди­зај­ни­ра­на пре­ма спе­ци­фич­ним му­та­ци­ја­ма ту­мо­ра по­је­дин­ца, чи­ме се по­сти­же ви­со­ка спе­ци­фич­ност у ци­ља­њу ту­мор­ских ан­ти­ге­на. Бу­ду­ћи да ту­мо­ри истог ти­па мо­гу има­ти раз­ли­чи­те му­та­ци­је код раз­ли­чи­тих па­ци­је­на­та, ова­кав при­ступ по­тен­ци­јал­но омо­гу­ћа­ва при­ме­ну код ши­ре по­пу­ла­ци­је бо­ле­сни­ка. Раз­вој и ис­пи­ти­ва­ње ове вак­ци­не спро­во­де три ру­ске ин­сти­ту­ци­је: Га­ма­ле­ја цен­тар (по­знат по раз­во­ју вак­ци­не Спут­ник В про­тив ко­ви­да 19), Хер­зен Мо­сков­ски он­ко­ло­шки ин­сти­тут и Н.Н. Блок­хин На­ци­о­нал­ни ме­ди­цин­ски ис­тра­жи­вач­ки цен­тар за он­ко­ло­ги­ју. Пре­ма ме­диј­ским из­ве­шта­ји­ма, у пре­кли­нич­ким ис­пи­ти­ва­њи­ма на жи­во­ти­ња­ма ова вак­ци­на је до­ве­ла до сма­ње­ња ту­мо­ра и до 80 од­сто. Ме­ђу­тим, ови ре­зул­та­ти ни­су јав­но до­ступ­ни у на­уч­но ре­цен­зи­ра­ним ча­со­пи­си­ма, ни­ти су об­ја­вље­ни по­да­ци о хе­миј­ском са­ста­ву или тач­ној мР­НА се­квен­ци, што оне­мо­гу­ћа­ва на­уч­ну ве­ри­фи­ка­ци­ју. За са­да не по­сто­је кли­нич­ке сту­ди­је на љу­ди­ма ко­је би по­твр­ди­ле ефи­ка­сност и без­бед­ност те­ра­пи­је. Не­ма јав­них пу­бли­ка­ци­ја ни ре­ги­стро­ва­них кли­нич­ких ис­пи­ти­ва­ња по­сто­је са­мо ме­диј­ски из­ве­шта­ји (ТАСС, Из­ве­стиа) ко­ји го­во­ре о ре­зул­та­ти­ма – до­да­је др Сто­ја­но­вић.

Иако зва­нич­не ре­гул­тор­не по­твр­де не­ма, у ме­ди­ји­ма се на­во­ди се да би при­ме­на ове те­ра­пи­је мо­гла по­че­ти до кра­ја 2025. го­ди­не у Ру­си­ји, а пре­ма на­ја­ва­ма, тре­ба­ло би да бу­де до­ступ­на па­ци­јен­ти­ма без тро­шко­ва.