Не желимо да наша деца не знају ко су им отац и мајка, а напослетку да не знају ни ко су она сама, поручио је поглавар СПЦ у писму упућеном учесницима научног скупа „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности”
Последице Закона о родној равноправности не тичу се само нашег поколења. Када је, крајем 19. столећа, српски историчар права Валтазар Богишић рекао: „Што се грбо роди ни вријеме не исправи”, као да нас је упозоравао да не посустајемо и не одустајемо од овог посла.
Mајке и очеви не желе да буду родитељи 1 и 2
Подршка јавности снажно манифестује да наш, српски народ, као и други народи са којима делимо зраке сунца и ваздух, неће да нам долазе унапред грбава поколења. Поруке које су до сада стигле показује да мајке и очеви не желе да буду родитељи 1 и 2, а можда и 3 и 4.
Не желимо да наша деца не знају ко су им отац и мајка, а напослетку да не знају ни ко су они сами. Не желимо да се говори родно осетљивим језиком, већ српским језиком. Не пристајемо да било коме, зато што говори српским језиком, буду ускраћена људска права и да због тога буде кажњаван.
Наш народ посебно изражава негодовање да се од вртића до факултета намеће промена свести и начина живота појединаца, па и друштва у целини промовисањем родне, тачније LGBTQIA+ политике. Противно сваком демократском начелу јесте да личне склоности мањине, које нико не угрожава нити сме да угрожава, постану опште обавезујуће за већину – порука је коју је јуче патријарх Порфирије у свом писму упутио учесницима научног скупа „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности”, а коју је прочитао викар патријарха српског, епископ Иларион.
Правнике, адвокате, научнике, професоре… окупљене у сали Народне библиотеке у Београду поглавар Српске православне цркве (СПЦ) позвао је да наредних дана предложе правне мере против овог закона.
Највише треба да бринемо о својим грађанима
Земљотрес у добром делу јавности изазвали су посланици јуна 2021, када су усвојили Закон о родној равноправности, а председник Матице српске Драган Станић нагласио је да токови друштвеног развоја иду забрињавајућим смером.
Феминистичка идеологија прошла је кроз три фазе, две сасвим схватљиве, борба за право гласа, па процес организације женског покрета. Сада ова трећа фаза, коју неки називају глобалним сестринством, јасно показује да постоји један део који је спреман да се укључи у радикалне процесе глобализације.
А знамо какви су то процеси – неће бити нимало нежности према малим народима. Хоћемо ли испољити бригу за све оно што нас чека или ћемо пасивно посматрати све оно што нам се намеће из центара моћи – казао је Станић и додао да не треба упирати прсте у демократске процедуре, нити у оне народе који живе у земљама у којима се налазе центри моћи.
Демократске процедуре су нам потребне, а у моћним земљама постоје људи са којима треба да градимо будућност. Али највише треба да бринемо о нашим грађанима – додао је председник Матице српске.
Окупљенима се обратила и проф. др Маргарита Питерс, европски стручњак за проблеме родне идеологије, која се већ три деценије кроз научан рад бави глобализацијом и проблемима које она доноси.
Ови изазови имају историјски обим и дубину. У последње две деценије фрагментација родне перспективе од стране глобалне власти драматично се убрзава. Од 2001. године 36 земаља су легализовале истополне бракове, а бројне земље усвојиле су законе који, на основу једноставне изјаве, лицима истог пола дозвољавају усвајање деце. Она се географски проширила са Запада на остатак света.
Од омладинских протеста у мају 1968, које су предводиле првенствено Француска и Америка, општеважећа истина о људској истини, о мушкарцу и жени, њиховом идентитету, мета су све већих напада. Родна, тј. џендер идеологија представља тренутну фазу ове борбе.
Сврха им је прометејска – да створе новог човека, „ослобођеног” од природе коју му је подарио Бог, оснаженог да реконструише себе, укључујући и своје тело, према својим изборима. Произвољним и промењивим – казала је Маргарита Питерс.
„Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности” је други по реду научни скуп који је су организовали Српска православна црква и Матица српска како би стручна јавност анализирала друштвене и правне последице примене овог закона.
