Орден Милоша Обилића је једно од највиших војних одликовања које додељује Република Србија. Назван је по српском витезу Милошу Обилићу, који је постао легендаран због своје храбрости и улоге у бици на Косову 1389. године. Ова медаља се додељује за изузетну храброст, личну храброст и лидерство у борби. Она симболизује национални идеал храбрости и жртвовања за више циљеве.
Медаља за храброст, позната и као Медаља Милоша Обилића, дизајнирана је тако да одражава витешке вредности и посвећеност дужности. Носиоци овог одликовања су препознати као индивидуе које су показале изузетну храброст и самопожртвовање, често ризикујући сопствене животе да би заштитили друге или служили својој земљи.
Додела овог ордена је ретка и представља значајно признање.
Ова медаља установљена је 1913. године као одликовање за личну храброст. Установио је краљ Петар I током Другог балканског рата. Због великог значаја међу ветеранима и у народу, након 1918. године уврштена је у одликовања нове државе јужних Словена – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и касније Краљевине Југославије. Колико медаља са ликом Милоша Обилића значи српском народу сведочи и то да је 2009.године поново установљена. Прво као „ медаља за храброст“, а годину дана касније име јој је промењено у медаљу за храброст „Милош Обилић“. Како то и приличи.
Додељује се указом председника Републике Србије и то углавном поводом Дана државности. Медаља има два степена и додељује се за дела у којима је до снажног утицаја дошла лична храброст. Та медаља је 2012. године уручена наследницима Дијане Будисављевић која је спасила 12.000 српске деце из усташких логора смрти. Један од добитника је и француски официр Пјер Анри Бинел.
Он је, да подсетимо, био официр француске делегације у команди НАТО-а у Бриселу. Из личних убеђења је Војсци Југославије предао поверљива документа о циљевима за бомбардовање Савезне Републике Југославије. Због тога је осуђен на казну затвора од пет година. „Обилић“ је за последњих 15 година стављен на груди бројних, по храбрости истакнутих личности, а ове године постхумно је за храброст и дело личног херојства додељен и Споменку Гостићу, најмлађем борцу Војске Републике Српске који је погинуо 1993.године на Озрену.
