На данашњи дан, 19. децембра 1875. године рођена je Милева Марић Ајнштајн, српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи XX века. Милева Марић је рођена у Тителу и била је једина жена која је примљена на Државну политехничку школу у Цириху, и тек пета која је добила прилику да се образује у тој академској установи.
Била је друга жена која је завршила целе студије на Одсеку за математику и физику.
О значају Милеве Марић у развоју науке, а нарочито Ајнштајнових идеја и теорија и данас се много полемише. Док једни тврде да му је активно помагала у истраживањима, и решавала сложене математичке проблеме, други истичу да њено активно ангажовање у Ајнштајновим достигнућима не може да се докаже.
Милева је са млађом сестром Зорком и братом Милошем одрастала у бројним градовима. Милева је уписала Женску гимназију у Новом Саду а онда је прешла у Гимназију у Сремској Митровици. Била је једна од најталентованијих ученица када су у питању физика и математика. Положила је матурски испит и уписала медицину на Универзитету у Цириху. Након једног семестра прешла је на студије математике и физике на Државној политехничкој школи.
Стекла је право да предаје физику и математику у средњим школама, отприлике у исто време када и Ајнштајн. Отишла у Хајделберг како би зимски семестар 1897/1898. године слушала на Универзитету у Хајделбергу. У Цирих се вратила у априлу 1898. године и слушала предавања о диференцијалном и интегралном рачуну, описној и пројективној геометрији, механици, теоријској физици, примењеној физици, експерименталној физици и астрономији. Дипломски испит је положила 1899. године.
Физику је положила са просечном оценом 5,5, истом као и Ајнштајн. Скоро четири године млађи Алберт и Милева су се упознали на факултету, а дружили су се у интернату где је она живела. Свирала је клавир, а Алберт виолину. Међу њима се из пријатељства родила љубав.
Научник или „само“ супруга у сенци генија?
Многи стручњаци у области физике, као и историчари тврде да је она имала велики утицај на Ајнштајнова истраживања и открића, па самим тим и велика достигнућа. Њихов први син Ханс Алберт једном приликом је изјавио да је његова мајка, када се удала за Ајнштајна, одустала од науке.
До конкретног закључка да ли је Милева Марић учествовала у Албертовим истраживањима поједини историчари долазе на основу писама које су једно другом слали.
Из тих писама може се видети да су они научне радове писали заједно, те да им је план био да створе и промовишу генијалног научника који ће обезбедити егзистенцију за породицу. Доказ за ову тврдњу постоји у писмима које је Ајнштајн слао Милеви.
У њима се могу прочитати бројне и нежне изјаве љубави, али и математички задаци чија је решења тражио управо од ње. С друге стране, Милевина писма су малобројна и некомплетна и један шири круг историчара сматра да су чак и цензурисана.
Наиме, они тврде да су из њих избачени математички прорачуни и научне инструкције које је давала свом супругу. Разлог за такав вид сарадње многи проналазе у самом концепту времена и околностима у којима су живели. У тадашње време било је веома ретко, па чак и забрањено женама да учествују у научним истраживањима. Тек њих неколико десетина је успело да стекне право да се школује на престижним универзитетима и да развијају своје таленте.
У прилог овим тврдњама иду и чињенице да је Милева Марић током школовања на Универзитету у Хајделбергу проучавала фотоелектрични ефекат, а након тога и четверодимензионалну геометрију која је математичка база теорије релативитета. Оно због чега Ајнштајна данас сматрамо генијем јесу управо закључци о овим научним темама. Нобелову награду за физику он је добио за објашњење фотоелектричног ефекта.
