Политика, опасно поље, струја, која људе баца из крајности у крајност. Ако погледамо многе политичаре, видјећемо да су у току своје каријере прелазили из једне идеологије у сасвим супротну. На нашим просторима најчешће из екстремних националиста у либерале, нетолерантне према некадашњој својој идеологији, па и нацији, јер у међувремену су неки постали и националисти других нација, напустивши првобитну, а према којој су сад шовинистички настројени.
Прије него што уђете у ову друштвену дјелатност, звана политика, размислите гдје можете завршити. Неко је негдје рекао “дрога је дуго путовање кроз ноћ”, исто се може рећи и за политику. Сама политика је попут психоактивне супстанце. Може људе да успење ка врху моћи и власти, а онда их сурово баци. Попут мага, који се узнио на велике висине помоћу чаролије, а, онда му је неко омео враџбину и страшно је пао погинувши. Често људи критикују потезе политичара као издајничке, све до момента, кад се неким чудом и они нађу у тој улози. Па, поступају и много горе. При том, претходне су за много мање називали највећим издајницима. Демон политике од људи прави будале, кловнове. Како од оних који се бирају, тако и од оних који бирају. Политика наводи да човјек износи своје постојеће и непостојеће врлине, скривајући најжешће мане.
Кад се људи једном успну на мердевине власти, обично не планирају да се спусте, бар несвјесно, иако немају више гдје. Очајнички се боре за још неку степеницу навише, при том сурово ударајући ногама оне испод. Што се дуже налазе на тој позицији постају очајни, агресивни, немилосрдни. Моле за помоћ, гдје год стигну. Али, мала вајда. Политика, попут револуције једе своју дјецу. Искористи их као макро проститутке, а онда их пусти низ воду. Док су политичари млади, атрактивни, у игри су. Временом иду у старо гвожђе.
Политика учини да човјек направи најневјероватније ствари, које прије тога ни сањао није да је у стању. Учини да се од доктор Џекила направи господин Хајд.
