У броју 721 недељника НИН, 1. новембра 1964. године, објављен је текст који је написао Милош Црњански под насловом „Откуд потичу имена наших река и брда“, у којем се аутор бави питањем порекла географских назива на простору Балкана. Ослањајући се на филолошка и археолошка тумачења, текст разматра сродности између назива британских и балканских река, планина и острва, указујући на могуће келтске трагове у њиховој основи. Кроз низ примера, аутор отвара питање преисторијских миграција и језичких слојева, уз критички осврт на дотадашња научна објашњења и њихову употребу у ширем друштвеном контексту.
Цео текст Милоша Црњанског преносимо из архиве НИН-а.
Писац ових чланака о преисторијским везама Балкана и британских острва наставиће своје чланке у једном, стручном, часопису. НИН је желео да скрене пажњу на појаве које су поменуте у овим чланцима.
Лорд Актонова брда професор Албригхт, поменути, чувени, американски, археолог Палестине, заступа мишљење, да брда и реке најдуже носе на себи имена из прошлости. Кат-кад и хиљаде година. „Their names are sometimes preserved for thousands of years“. Њихова имена су каткад сачувана и неколико хиљада година.
За нашег читаоца, и наше археологе, биће занимљиво да виде, како се у том погледу налазе имена британских брда и река, кад се упореде са нашим. Већина британских брда добила је, накнадно скандинавска и англосаксонска имена, после инвазија са севера, али на античким картама Птоломеја, у стародревним споменицима Ирске, Велса, Енглеске и Шкотске, она су још келтска. Сваки основац у филологији може то да запази одмах. Археолог сасвим сигурно. Оно што је чудно, кад се упореде са именима наших планина, и река, то је велика, филолошка, сродност између назива тих брда и река, и наших. Понека су просто синоними имена наших врхова и брегова и наших река.
Келтска субстрата у славенским земљама, и на Балкану, потпуно је јасна.
За писца ових редова било је уживање видети трагове келтске (почев од њиховог првог времена – Латене) у остацима наше, нарочито хрватске скулптуре, из нашег најстаријег доба на Балкану, али питање, у вези ових његових чланака, није то. Помиње то само зато што се у тој келтској уметности, у том се сви археолози у Енглеској слажу, јасно назиру везе Келта са Скитима, то јест преисторијом Јужне Русије, и Персије. Отуда је британско, преисторијско, становништво дошло према писању хроничара.
Ту тезу заступа, међутим, данас, и поменута Jaquetta Hawkes. Још старије споменике Пицта, или бар још куриозније, проучавао је овде George Bain, и његова теза о сродности мотива те прастаре каменорезачке уметности, са том врстом скулптуре Пољске, врло је изненађујућа. Проучавање те везе са нашим, богумилским, стећцима у Босни, по нашем мишљењу, дало би исте резултате.
То би били сигурни знаци паралеле, која постоји, између филолошких остатака у називу брда и река, овде, и на Балкану. Између келтског трага у славенским, балканским, језицима. Енглеска археологија данас признаје проширеност и миграције Келта, у IV столећу пре наше ере, од Балкана до британских острва. Christopher Hawkes изричито помиње те везе из централне Европе и Балкана.
Чувени либерал, историчар лорд Acton заступао је мишљење да су славенски народи неспособни за стварање државе. Његова је теза била да су Славени населили Балкан, инфилтрацијом, не као освајачи, него као сањива, лагана, сељачка, гомила. Такве тезе су, затим, искоришћене, у политичким односима европских држава. У томе је опасност научних теза.
Славенски археолози, са своје стране, каткад, заступају мишљења да је Балкан насељен, од стране наших предака, у једном једином, крвавом наступу, који је трајао дуже, али који је истребио раније романско становништво Балкана. Као доказ су се наводила имена брда и река за која се тврдило да су чисто словенска. Она су скоро сва: келтска. То ће сваки филолог лако запазити, одмах.
Поменути, чувени, археолог Палестине професор Albright сматра да имена брда и река, и кад се мењају, кроз векове, мењају се само према потреби новог изговора и граматике, али задржавају корене. „To suit new linguistic requirements in pronunciation, grammatical forms, and so on…“
Кад је дакле реч о нашим рекама, у поређењу са британским, треба узети у обзир суфикс женског рода код наших река, којих у британским нема (а), као и назално н, у келтским именима, које је оставило траг и код нас у тим именима. Илузија да су Сава, Драва, и слична имена славенска није оправдана самим тим што су »aw« и »dur« корени келтски у тим именима, а значе вода.
Без даљега, већ на први поглед, филолог ће запазити да су наша брда у свом имену сачувала келтска имена, то јест келтски траг, свуд где су Келти прошли, и у Словенији, и у Хрватској, и у Босни, и у Србији, и у Црној Гори, и у Македонији. То је појава у археологији Балкана, коју поменута Jaquetta Hawkes назива на енглеском: конзервативни утицај брда „the conservative influence of the mountains“.
Ево имена, келтских, наших планина и брда: Крн, Бохор, Мосор, Орнен, Корнен, Ком, Кораб, Рум, Рудине, Вран, Ловцин, Шар, Коритник, а могао бих навести и многа друга.
Нарочито је сачуван келтски суфикс „тор“ у многим нашим врховима, који се налази и овде на брдима. Реч је, овде, у речницима келтског, протумачена као „склониште за стада оваца на брдима“.
Оно што је занимљиво, брда са кореном тора повлаче се од данашње јужне Русије до британских острва преко Балкана. Таур, Таурус, Таурисци носе у себи траг тих миграција, као и у грчком језику за име брда. Дурмитор, Шатор, Пирлитор, и слична имена врхова, и код нас су у Босни и Црној Гори, знаци тог келтског трага. А не треба ваљда ни да додам, исто значење речи „тор“ и код нас и на британским острвима. Траг је јасан.
Сличан је траг и назив Темор, Томор, Томори, на том путу келтских миграција. Темор је „свети врх“ Шкотске, према запису њеног најстаријег хроничара, који се звао Фордун. Темор се налази и крај Црног мора, код вароши Керча, у скитској земљи, Томор се налази у Албанији, а исто тако и у илирској субстрати Грка, код Додоне.
То не могу бити измишљотине неких скриба. И кад се пређе на детаље тих топонимија веза је јасна.
Краљевска престоница, свето брдо, прастаро, у Ирској је: Тара. Један део келтске Британије има назив Bregia, а протумачен је као Брда, као да смо у Црној Гори. Један други крај келтске Британије има име: Procolitia. Једно сљеме у Ирској: Slemis. О земљи највећег светитеља ових острва, по имену Columbana, његов крај се зове: Гортан. Као из старих повеља хрватских краљева. Две друге прастаре провинције Ирске имају име: Oriel и Gawran. Не само да су упадљиво славофона, него је потоње име протумачено, изричито, на староирском језику (Erse) да има значење: земља врана. То не могу бити случајности.
Иста игра трагова келтских продужава се и са другим именима наших и британских брда, покрајина, врхова.
Познато је да је једна провинција средњовековне Босне имала име: Усора. Име се тумачило као: земља соли. Ирска у то време има провинцију која има име: Ossory. Протумачено је као: земља соли. Са тим истим кореном сланога, код нас имамо: у Хрватској брдо Осор, реку Осор, острво Осор.
Једна шума у Ирској има име: blethwa. Преисторијски кругови, камена, у Британији имају име: crug. Реч “crib” стене, урвине у келтском, у Корнвалу, сачуван је у планини Кораб, чије име нема, славенског, тумачења. Реч келтска за врх “com” сачувала се, очигледно, у Комовима Црне Горе. А келтски корен “rud” јавља се још у Скитији, у аланској планини Rhudon, па нас прати и на Балкан, са именима Рудника, Рудина. У топонимији келтске Енглеске „глас“ се јавља и именима места, као епоним. Тако га је тумачио на пример, у полемици око имена чувене руине Glastonbury, професор A. W. Wade. Професор Phillimore, међутим, заступао је мишљење да то име вуче свој корен из корнвалског језика, у ком реч “glastan” значи, као и у бретонском: дрво, храст. Ја сам за тезу професора Phillimore. Код нас имамо чувене ископине и име Гласинац у Босни, славно у археологији.
Читаоцу се може учинити да су те игре речи игре уморних мозгова археолога, које немају смисла, нити су корисне, чак ни у науци. Чувени археолог Collingwood, овде, изразио је драстично то, оправдано, мишљење, кад је упозоравао да филологија, ако није у пратњи археолога који врши ископавања, не вреди ништа. Још је много оправданије мишљење да су многи археолози употребили резултате науке као политичке тезе.
Чиста археологија, као ни чиста компаративна филологија, нема данас са политиком никакве везе и не треба да има везе. Политика која се заснива на археологији апсурдна је сама по себи.
То међутим не значи да ми, и даље, треба, на пример име Трста, да тумачимо, као “Tergeste”, трговиште. Много је вероватније да би било тачније, кад би, као корен за име Трста, као и за Трсат, изнад Ријеке, узели келтско тумачење. За тврђе на стени, Келти су овде оставили реч trust, trostan.
Келти у нашим рекама
Траг Келта у именима британских река и острва није много познат у јавности, овде, ван кругова археолога. Тај траг, међутим, заслужује пажњу и наших археолога. Већ самим тим да је невероватно славофон. То неће бити заслуга скриба средњег века.
Ево каква сам имена налазио у археологији Шкотске, Енглеске, Ирске и Велса, у келтска и античка времена, и на античким географским картама британских острва: Liig, Varar, Cenen, Drem, Murav, Cegin, Cethen, Don, Limina, Boyan, Vechan, Lagan, Tama, Idris, Lab, Ultava, Thaya, Malena, Machno, Nen, Vedra, Sochan, Prosen, Braid, Iscir, Tuessis, Bar, Bach, Dobronos, Birgos, Peukh, Oboka, Tolka, Stour, Waya, Thamesis, Nith, Buna, Mur, Derwent, Ram. А у именима потока, на пример: Tromie, Malkie. И за основца у археологији та имена морају бити запрепашућујући славофона.
И поред латинског преписа у изворима и на географским картама и у хроникама, обичном анализом, сваки ће наћи одговарајућа имена, чак и синониме, у нашим рекама, од старина.
На пример: Liig, са истим значењем, келтским, у нашем Љигу. У старовелшком је протумачен као „утока реке која је блатна“. А river mouth ending in mood.
Поред те речи, за утоку, на античким картама, овде, јавља се и “usc”. Протумачено је као синоним за исту хидрографску појаву. Ушће. (Иако један британски археолог предлаже баскијско, алародијско, тумачење, јасно је да је, код нас, оставила та реч келтски траг.)
Varar, Vardanos, јавља се на картама већ у Скитији, јужној Русији, у близини вароши Керч. Као и у Кубану. А налази се доцније у Македонији. Корен тог имена је келтски, за воду.
Drim, Murav имају синониме у славенским Мурама, Моришима, Моравама. Cegin и Cethen оставили су трага у Црној Гори и Далмацији. Limina је латинизирани синоним за Лим. Речица у Кенту.
Ирски Boyan не треба ни тумачити. Bechan и Vechan, су протумачени, у овдашњој, келтској, топонимији, као „хладне реке“. Као и наш Звечан.
Lagan и Tama су без даљега упадљиво славофони. Idris је оставио име у реци Истре. Lab је познато име славенских река.
Ultava је Влтава. Чешка је еминентно келтска земља у преисторији.
Упадљиво су славофони и Thaya и Machno. Nen има трага у Далмацији. Prosen, овдашњи, протумачен је као сеновит, shadowy, а има га у Словенији. Iscir је оставио траг у Бугарској. И у имену Дунава. Tuessis је Тиса. Грчки Pathisos. Wedra и Wear су јасно славофони, а немају англосаксонског тумачења. Sochan је наша Соча. Bach је оставио траг у Бачкој. Dobronos нема тумачења саксонског. А славофони су, нарочито за Русе, Birgos, Oboka и Tolka. Peukh је Пек, златоносни, Пек. Тако је протумачен и овде. Stour и Waya су занимљиви у Словачкој. Јављају се у речи и именима Вах, овде Gwy, Wye. Nith келтски је протумачен као вировит (whirrling). Налази се у нашој речи, за вир, а исто тако је сачуван и у Србији, као Nees, Nesae, Nith, Naissus, данас Нишава. Buna, Bana, Bonatna, у старој Ирској, оставила је трага у корену река и код нас, као и Boyan. Murev, Muravia, овдашња, у имену славенских река на више места. Murev је, на пример, утока у Varar, већ код Птоломеја. А Морава је записана у Чешкој већ године 822.
Derwent и Ram, нису само славофони, него их има и у Босни, еминентно келтској земљи, у преисторији. Келтски корени у називу свих тих река, у Европи, из преисторије, сами по себи можда и не би били толико чудновати за нас, као субстрат. Оно што је зачуђавајуће то је њихова славофоност.
Ако се уз та имена река на британским острвима (нарочито у Шкотској), просто испишу имена наших река, уопште славенских река, почев од Херодота, резултат је чудан. Ister, са Boristhines, са Tanais, са Don, налазе се после и у Шкотској.
Ево на пример, како имена наших река стају поред ових на британским острвима, из келтског доба: Мур, Сора, Кокра, Сутла, Сана, Уна, Корана, Идрис, Соцха, Драгона, Драва, Добра, Коритњача, Крка, Коруна, Арса, Випава, Лика, Цетина, Укрина, Спреча, Лим, Дрим, Искер, Осма, Вид, Лаб, Карас, Тамна, Пек, Морача, Бојана, Вардар, Ниш, Буна. Сва су келтског корена и порекла.
Једино ће за Ибар, можда, професор Оштир имати право да је алародијског порекла.
И друге речи хидрографске, на британским острвима, звуче славофоно, кад су из келтског доба. Бар, бара, моцхар, су синоними нашим речима. Тешко да су то транскрипције скриба.
Свакако да у именима и наших и британских река, можда, има још старијег, санскритског, корена, и санскритских веза (као на пример: Arun, Cutch, Tamar, Kerka, Sutla које и данас још живе у Индији), али тешко да је славофоност келтских и наших имена река случајна. По нашем мишљењу то су знаци преисторијских додира и веза. Та иста појава сродности, фонетике, и корена, постоји и у именима наших и британских острва, на старим географским картама. Птоломеј на пример, бележи, овде, следећа имена острва: Soa, Hinba, Olanig, Ebuda, Monarina, Mul, Scarba, Jura, Golin, Ulva, Bol, Ram, Barra, Gorbal. Сва су та имена из доба тајанствених Пикта (Pictoni, Pictavi), чије порекло није протумачено ни данас, а о којима се, уопште, тако мало зна.
Тешко је замислити да је Птоломеј, просто, измишљао имена острва. Питање остаје: ко су били Пикти?
Тешко је замислити да су овдашњи антиквари просто измишљали славенска имена. Ми мислимо да се поред грчког корена, и код нас, на Јадрану, у именима острва, налази келтски траг.
Овде то даје археолозима много главобоља. Професор Chadwick, чувени археолог Шкотске, пита се шта значи име острва: Ullie. Професор Forbes пита се шта значе имена малих, шкотских речица, прастарих времена: Lado и Malena. Каже да су шашава. “Simply fun”. Ми мислимо да су славенска.
У сваком случају, после толико година проучавања тих археолошких номенклатура, овде, ми смо желели да заинтересујемо наше археологе и наше читаоце за овај феномен.
Чувени руски професор Шахматов први је указао на келтски траг у славенској филологији и преисторији. Ми мислимо да наши археолози треба тим путем да наставе. Чекају их велика изненађења, на том путу у овдашњу келтску преисторију, и, нарочито у питању: ко су били Пикти?
А за доказ да је келтски траг упадљив на нашем тлу, и у именима острва на Јадрану, довољно је упоредити имена келтске Британије која сам навео и имена наших острва: Боа, Шолта, Силба, Шкарда, Премуда, Олинт, Оруда, Корнат, Олиб, Бол, Вир, Голин, Лаган, Мул, Скорца, Маон, Уљан, Муртер, Тун, Сеструн, Брач, Ардуба, Гардун, Уније, Скакан, Лагањ, Ривањ, Пашман, Оријуле, Ист, Тим, Мазурина, Сипан, Лопуд, а могао бих навести и друга. Сва су келтског порекла.
Нека, још живе, у имену шкотских и ирских острва, овде. То не могу бити случајности.
Милош Црњански, архива НИН-а
