Матица српска је најстарија српска књижевна, културна и научна институција, основана 16. фебруара 1826. године у Пешти (данашњој Будимпешти). Њени оснивачи били су истакнути интелектуалци и трговци тог времена: Јован Хаџић, књижевник и правник, и група пештанских трговаца — Јосиф Миловук, Гаврило Бозитовац, Георгије Станковић, Петар Рајић, Јован Деметровић и Андрија Розмировић.
Инспирисани оснивањем Мађарске академије наука 1825. године, они су желели да створе српско научно друштво које би подстакло културни и просветни развој српског народа.
Темељ српске културе и просвете
Од самог почетка, Матица српска је била усмерена на представљање српске културе у Европи и просвећивање народа. Њена издавачка делатност започела је 1824. године покретањем „Сербске летописи“ (касније Летопис Матице српске), који представља први српски књижевни часопис.

Током година, Матица је развила бројне едиције и формирала библиотеку са књижним фондовима из различитих научних области, као и збирку рукописа.
Посебно се издваја пројекат Десет векова српске књижевности, који је од великог националног значаја.
Оснивање Текелијанума од стране Саве Текелије

Циљ ове задужбине био је да омогући школовање сиромашним и талентованим српским ђацима и студентима из свих крајева где су Срби живели.
Текелијанум је постао главно стециште интелектуалних снага српског народа, доприносећи његовом културном и цивилизацијском напретку. У његовој згради била је смештена и Матица српска све до пресељења у Нови Сад 1864. године.
Пресељење Матице српске у Нови Сад
Пресељењем у Нови Сад 1846. године, Матица српска је наставила своју мисију као централна установа српске културе и просвете. Њен рад је био од кључног значаја за развој српске науке, књижевности и уметности, као и за формирање српске интелектуалне елите.
Данас, Матица српска има око 2.000 сарадника укључених у бројне научне и развојне пројекте, настављајући своју дугу традицију унапређења српске културе и науке.
Битно је напоменути да је Матица српска темељ српске лексикографије из које су се развиле три веома значајне иституције, а то су: Издавачки центар Матице српске, Библиотека Матице српске и Галерија Матице српске која је основана 1847. године.
Задужбина Текелијанум је, након периода национализације и запостављености, обновила свој рад 1996. године када је мађарска влада вратила део зграде Будимској епархији Српске православне цркве. Данас, Текелијанум поново служи својој првобитној намени, пружајући подршку образовању српске омладине и очувању културног наслеђа.
Матица српска и Текелијанум представљају стубове српске културе и образовања, симболизујући вековну тежњу српског народа ка знању, просвети и културном напретку.