Скривен међу плодним равницама Бачке, манастир Бођани стоји као непоколебљив сведок векова, место где се духовност и историја преплићу у нераскидивом загрљају. Његова прича почиње давне 1478. године, када је трговац Богдан из Далмације, захваљујући чудесном исцељењу, подигао овај велелепни храм као заветно место. Снага његове вере обликовала је светилиште које је преживело разарања, поплаве и временске непогоде.
Према легенди, Богдан је, оболевши од очију, стао крај извора где се сада уздиже манастирска црква. Умио се светом водом, помолио Пресветој Богородици и заветовао да ће, ако му се вид поврати, изградити храм у њену част. Чудо се догодило, и Богдан је, са краљевим одобрењем, подигао светињу која је добила име по њему — Бођани.
Манастир је кроз историју прошао кроз многа искушења. Османлијска војска га је разрушила 1526. године, али га ни тада верници нису напустили. Обновљен је 1578. године, када су бођански калуђери подигли нову дрвену цркву. Иако је страдала у поплавама почетком 18. века, упорност монаха и дарежљивост верника поново су га уздигли.
Данашња црква, изграђена 1722. године, сведочи о уметничком раскошу и духовној дубини. Барокна архитектура блиста захваљујући мајстору Михајлу Темишварлији, а фреске Христофора Жефаровића очаравају својом лепотом. Његове слике претварају зидове у раскошну галерију библијских сцена које позивају на размишљање о вечним истинама.
Манастирски конак, у којем се некада налазио музеј са ретким уметнинама, и данас чува драгоцености донете чак из манастира Манасија. Овде се чувају уљане слике, гравире и богослужбени предмети који сведоче о дубокој духовној прошлости српског народа.
После периода у коме су манастир одржавале монахиње, данас у њему опет живе монаси, предвођени старешином Захаријом. Парк који окружује манастир је уређен са пажњом и љубављу, стварајући мирно уточиште за оне који траже духовни мир.
Манастир Бођани није само здање од камена и креча; он је живи сведок истрајности вере и културе српског народа. Његови зидови шапућу молитве векова, а ветар што дува преко бачких равница носи мирис тамјана и вечите наде.
