Историчари ни данас нису сагласни ко је био, ни одакле је дошао. Цар Јован Ненад данас је више део легенде него историје. Кажу да је рођен у “години звери” и да је имао огроман црни белег који му се протезао целом десном страном тела.
А опет, можда је само био црномањаст, па је због тога добио надимак. Ипак, колико год чудно звучало, његово царство било је стварно – протезало се на простору данашње Бачке, деловима Срема и Баната или на простору који данас познајемо под именом – Војводина.
Од ране задобијене у нападу из заседе, 26. јуна 1527. године, недалеко од Сенте, умро је последњи српски цар. Он се није звао ни Душан ни Урош! Звао се Јован Ненад и владао је малом, самопрокламованом државом која се простирала на просторима данашње Војводине са центром у Суботици.
Али, ово је само крај приче…
Мистериозни “Црни човек”
Војска Сулејмана Величанственог поразила је угарску војску у чувеној бици на Мохачком пољу 1526. Након тога, територија је подељена између Турског царства и Хазбуршке монархије, а преживеле велможе сврстале су се уз двојицу вођа – краља Ивана Запољу и краља Фердинанда.
Управо у то време на сцену је ступио Јован Ненад, мистериозни и данас скоро бајковити вођа Срба.
Историчари данас нису сагласни ко је био, ни одакле је дошао Јован Ненад. Он је тврдио да је потомак српских владара, чак и византијских царева, али било је и оних који су сматрали да је био ниског рода.
Како било, Јован Ненад се показао као веома добар заповедник, који је са једном четом Срба, одмах после Мохачке битке протерао Турке из Бачке и загосподарио над овим подручјем као и деловима Баната и Срема.
Мали између великих сила, изгледа да му нису недостајали мегаломански снови – своју независну државицу прогласио је српским царством, а себе царем. За седиште своје “имеприје” изабрао је Суботицу.
– И за оно време, нови владар је био мистериозан човек. Поданици су га називали цар Јован Ненад, а изван српских средина био је најчешће спомињан као “Црни човек” због црне пруге у ширини једног прста која му се пружала од десне слепоочнице па све до стопала – истиче историчар Добрица Јовичић и додаје да је једином документу који нам је остао иза овог необичног човека он потписан као “Јован од Бога послани цар”.
Ово није била једина необичност новог владара. Јован Ненад је живео аскетски – прича каже да је спавао само два сата, а да је сат проводио у молитви. Проповедао је и прорицао и многи су му долазили као светом човеку. По сведочењу једног његовог савременика “Срби су му хрлили као новом свецу и самом пророку”.
– Мало његових пророчанстава је оставило до наших дана, али је свакако најпознатије оно о томе да ће Турци пропасти. Јован Ненад је себе желео да прикаже као оружје божје и да, у атмосфери слома и очајања, борбу против Турака наметне као једину опцију – објашњава Јовичић.
Народне легенде и веру у новог великаша подгревало је и предање да је рођен у “години звери” – 1492. године од када сваког тренутка може да настане смак света.
Народ га је волео, али не и друге војсковође
Са Јованом Ненадом остале српске велможе и деспоти углавном нису хтеле да имају никакве везе, а интересантно је да о овом човеку нема помена ни у летописима из оног времена.
– Било је то доба када се за превласт борио велики број деспота. Већина њих била је потпуно неважна. Угари су их користили за своју личну корист, а они су пак бринули само о својој личној користи. Појава Јована Ненада зато је некима од њих сметала више него непријатељима јер су у ситуацији у којој је свако бринуо само за себе, одједном појавио човек који је говорио о заједничком отпору И уједињењу – сматра ЈовичИћ И додаје да постоје индиције да је Јован Ненад узео титулу цара баш да би се разликовао од тих других, грамзивих деспота.
Јован Ненад се показао као добар војсковођа. Осциловао је између Запоље и Фендинанда и користио их бар колико и они њега – у борби против јачих Турака којима је његово “царство” било прво на удару.
Од тренутка када је Јован Ненад стао из Фердинанда, Запоља је на њега слао једну војску за другом, али их је “цар” све побеђивао, истина уз велике губитке.
На путу до Фердинанда са чијом војском је требало да се уједини, Јована Ненада је смртно ранио један Запољин присталица. Ово је био и крај његове мале државе, а за дуги низ година и снова о ослобађању Срба од турске власти.
“Отац” савремене Војводине?!
Данас, цар Јован Ненад више је део легенде него историје. Ипак, има оних који његово “српско царство” сматрају зачетком онога што данас знамо под именом Војводина.
– Називати Јована Ненада “оцем Војводине” свакако је мало претерано, али је истина да се његова држава простирала управо на простору ове српске покрајине. Он је први дошао на идеју да на просторима јужне Угарске створи засебну словенску државу. Ову идеју касније ће преузети сви српски војвођански прваци иако нико од њих Јована Ненада неће помињати као претечу – закључује историчар.
Да посведочи и подсети на ову необичну историјску личност у Суботици је Јовану Ненаду у два наврата подизан споменик – први је 1941. године срушен од стране мађарских окупатора, а други, подигнут 1991. и данас стоји на градском тргу. На њему пише: “Твоја је мисао победила”.
