Атентат на вожда Карађорђа је био планиран и извршен од стране Милоша Обреновића и турских власти 1817. године. Карађорђе је покушао да се врати у Србију из Русије, где је био у изгнанству након угушења Првог српског устанка. Међутим, Милош, који је био вођа Другог српског устанка и кнез Србије, видео је Карађорђа као претњу свом положају и договорио се са Турцима да га елиминишу. Карађорђе је прешао границу код Земуна и добио гостопримство код Вујице Вулићевића у Радовањском лугу. Ту је био убијен у ноћи између 13. и 14. јула (по новом календару 25. и 26. јула) од стране Николе Новаковића, једног од Вулићевих момака. Глава Карађорђева је одсечена и послата у Цариград, где је султан Махмуд II наградио Милоша звањем кнеза Србије. Тело Карађорђево је сахрањено у Цркви Захвалници у Радовањском лугу, а касније пренето у Опленцу. Атентат на Карађорђа је изазвао велико незадовољство и тугу међу Србима, који су га сматрали оснивачем модерне српске државности и родоначелником династије Карађорђевића.
НИКОЛА НОВАКОВИЋ, УБИЦА ВОЖДА КАРАЂОРЂА.
Наредбодавац Обреновић и организатор Вулићевић, обојица Карађорђеви кумови, су без много муке пронашли човека који ће Вожда лишити живота. Поред материјалног, Новаковић је имао и лични мотив: на Делиграду је због кукавичлука Карађорђе осудио на смрт његовог рођеног брата Недељка. Уз Kарађорђа, Новаковић је убио и Наума Kанара, вождовог писара. Да би кнез Милош доказао да је заиста вођа Првог српског устанка убијен, Порти је морала да буде однета вождова глава. Зато је Новаковић њему одсекао главу, али се ту није зауставио. Kажу да је чак скинуо и његово одело, са све орденом, који му је раније даровао руски цар Александар И. Узео је том приликом и бисаге чувеног српског војсковође, у којима тада било око 4 хиљаде дуката. Затим је све те ствари предао ономе, од кога је и добио наредну да изврши ово убиство, Kарађорђевом куму, Вујици Вулићевићу.
Али оно што многи можда и не знају, јесте да се Вујица горко покајао након тог чина. Чак се негде могу наћи информације и да је „скренуо с памећу“. Целу ноћ је седео у близини места на коме је убијен његов кум и то по његовом налогу. А сутрадан је схватио да једино може мало да олакша душу, ако на одређени начин изрази своје покајање.
Поред новца, кнез Милош му је купио кућу и имање у поморавском селу Опарић. Тамо је живео и умро под именом Новица Милетић, 1850. године. О његовој смрти постоји неколико верзија од којих је свака гора, тежа и страшнија од оне претходне.
Ко је био он, сазнало се 1860. када је остарели књаз отишао у цркву ради покајања. Тада је рекао да је Новаковића склонио у Опарић, променивши му идентитет како га народ не би убио.
Кад су мештани сазнали о коме је реч, прво су хтели да му раскопају гроб а кости баце псима. Локални поп их је одвратио од тога, али му је са споменика и крста избрисано име. Његовим потомцима, реално ни кривим ни дужнима, у Опарићу више није било живота.
Одселили су се незнано где, да у некој новој средини окајавају грех и злочин почињен на Светог Арханђела Гаврила 1817. године.
Црква Покајница
Кајући се због убиства Вожда, кнез Милош је подигао и обновио много цркава, а с кумом Вујицом саградио је и Цркву Покајницу поред Велике Плане. Прота Милосав Радојевић, некада парох у Великој Плани, а сада духовник у манастиру Ваведење, својим потписом сведочи шта су му један човек и жена поверили: „Ми се молимо мученику Ђорђу”. Прота је мислио на Светог Георгија Победоносца (+303), а они су му објаснили: „Не, него се молимо Ђорђу Петровићу и помаже нам”. Иако је називана и Великопланска црква, због локације, данас је то, народски речено манастир Покајница. На такозваној престоној икони, на којој је представљен Свети Ђорђе, јасно је наведено да је манастир саградио господар Вујица за помен 1818. године.
А прича каже да је, након непроспаване ноћи, Вујица одлучио да сагради цркву. Добио је дозволу од кнеза Милоша да искористи дукате који су се налазили у Kарађорђевој бисаги, а претпоставља се да су и кнез и кнегиња Љубица додали новца колико је било потребно за градњу цркве.
Раније мушки, а од 1992. године женски, манастир Покајница је посвећен Преносу моштију Светог Николаја Мириклијског, што је слава у нашем народу позната као Летњи Свети Никола.
И данас, после два века, постоје спорења између следбеника Карађорђевића и Обреновића, што није добро. И Ђорђе и Милош су се борили за васкрс Србије.
