Пољопривредни сектор доживљава брзи пораст у коришћењу технологије дронова, при чему се прогнозира да ће тржиште порасти са 1,2 милијарде долара у 2019. на невероватних 4,8 милијарди долара до 2024.
Овај експоненцијални раст наглашава дубоки утицај дронова на праксе у пољопривреди, посебно у области прецизне пољопривреде. Овај трансформишући приступ користи напредне технологије како би се оптимизовали различити аспекти пољопривреде, од истраживања и праћења до садње и безбедности.
Улога дронова у здрављу и плодности земљишта
Кључна примена дронова у пољопривреди је њихова улога у праћењу здравља биљака. Опремљени софистицираним сликовним опремама попут Индекса нормализоване разлике вегетације (NDVI), дронови могу пружити детаљне увиде у здравље усева. NDVI је једноставан графички индикатор који показује да ли је негде вегетација здрава или не.
Анализом информација о боји, NDVI омогућава пољопривредницима да рано открију аномалије, олакшавајући брзу интервенцију ради ублажавања потенцијалних претњи и побољшања приноса усева.
За разлику од традиционалних метода попут сателитских снимака, дронови нуде неупоредиву близину пољима, смањујући утицај фактора попут облачности и лоших услова осветљења. Ова близина омогућава прецизно снимање, до милиметра, омогућавајући пољопривредницима да идентификују специфичне проблеме попут празнина у редовима и инфестација штеточина ради циљане санације.
Прецизност мапирања помоћу дронова
Осим тога, дронови играју кључну улогу у праћењу укупних услова на пољу, укључујући здравље земљишта и топографију.
Путем тачног мапирања и података о надморској висини, дронови омогућавају узгајивачима да идентификују неправилности у терену, помажући у одлукама везаним за обрасце дренаже и управљање наводњавањем. Додатно, неки дронови су опремљени сензорима способним за праћење нивоа азота у земљишту, олакшавајући прецизну примену ђубрива и дугорочно побољшање здравља земљишта.
У последњих неколико година, дронови су такође коришћени за задатке који су традиционално обављани од стране људи, попут садње семена. Аутоматизоване сејалице-дронови, иако тренутно чешћи у шумарству, показују потенцијал за ширу примену у пољопривреди.
Лакша садња на тежим теренима
Ови системи омогућавају ефикасну садњу на тешко доступним подручјима, побољшавајући напоре у пошумљавању док минимализују ризике по људске раднике. Слично томе, дронови са прскалицама су добили на популарности, посебно у регионима попут Југоисточне Азије, где нуде предности попут прецизне примене, смањене употребе хемикалија и побољшане сигурности радника.
Уштеда на амортизацији механизације
Када користите дрон уштеда горива може бити стопроцентна, а нема ни токсикације терена од сагорелих горива. Такође, стопроцентне уштеде су на амортизацији трактора и прикључних машина.
Коришћењем дронова уштеда проведеног времена на њиви је око 60 процената.
„Према калкулацији коју смо урадили за прошлогодишњи принос пшенице од 3,5 тона по јутру повећање приноса и уштеда по јутру ако смо користили дронове износи око 9.000 динара.“- сматра Надежда Ђурагин, комерцијалиста у пољопривредном предузећу Трејдинг Тим из Чуруга.
Дронови побољшавају безбедност у газдинствима
Изван пољопривредних операција, дронови се све више користе у сврхе безбедности на фармама и газдинствима. Пружајући ваздушни надзор, дронови омогућавају свеобухватно праћење фарми, омогућавајући правовремено откривање упада или неправилних активности.
Додатно, дронови су се појавили као вредни алати за заштиту стоке, са могућностима као што су лоцирање животиња које су одлутале на неки удаљени пашњак или се повредиле па нису биле у могућности да се врате.
Вештачка интелигенција и дронови
Гледајући унапред, потенцијалне примене технологије дронова у пољопривреди настављају да се шире, са континуираним истраживањем усмереним на области попут аутономне опрашивање и интеграције вештачке интелигенције (АI). Иновације у овим доменима обећавају даље побољшање пољопривредне продуктивности и одрживости.
На пример, аутономни опрашивачки дронови могли би решити проблеме повезане са опадањем популације пчела и осигурати ефикасно опрашивање усева. Слично томе, напредак у анализи вођеној АI-eм има за циљ превазилажење изазова повезаних са праћењем различитих врста усева и узорака садње, што на крају оптимизује праксе управљања имањима.
На тај начин, биће мање паљења земљишта ради његове плодности, што је чест случај у нашој земљи. Ово је алтернатива како да сачувамо нашу околину и подигнемо еколошку свест у Србији.
Изазови
Међутим, упркос огромном потенцијалу дронова у пољопривреди, неколико изазова и даље постоји, укључујући регулаторне сложености и технолошка ограничења. Проблеми попут ефикасности прскања пестицида на бази дронова и прилагођавања АI алгоритама разноврсним пољопривредним окружењима захтевају даља истраживања и развој.
Штавише, високи почетни инвестициони трошкови и оперативне сложености повезане са технологијом дронова захтевају опрезан приступ усвајању, при чему се препоручује почетак са мањим пројектима и постепено интегрисање решења дронова у пољопривредне операције.
Као закључак, дронови мењају индустрију пољопривреде, нудећи пољопривредницима невиђене могућности за прецизну пољопривреду и управљање ресурсима. Док се регулаторни оквири развијају и технолошке иновације настављају да се одвијају, дронови су на путу да постану незаобилазни алати за побољшање пољопривредне продуктивности, одрживости и отпорности, просто речено, дронови су револутивна ствар у свету пољопривреде, односно прецизне пољопривреде.
Како је Русија удвостручила број обрадивих земљишта?
На самом почетку војне операције у Украјини, Русија је одлучила да купи огромне количине дронова из Кине и искористи их у сврхе пољопривреде. Резултат свега тога је удвостручење територије обрадивих земљишта, пре свега у руралним пределима, упркос свим санкцијама.
Током сезоне од 1. јула 2022. до 30. јуна 2023. године, извоз руских житарица повећан је за готово 30% у односу на претходну годину. Русија је продала око 60 милиона тона робе у иностранство, укључујући скоро 48 милиона тона пшенице.
На тај начин, Русија је ојачала свој положај као глобални лидер у извозу пшенице.
Повећање снабдевања глобалним тржиштима углавном је резултат добре жетве у Русији. Жетва житарица у 2022. години била је 30% већа него годину дана раније и достигла је 154 милиона тона, укључујући 104 милиона тона пшенице. Опуштање прописа на домаћем тржишту, посебно више него удвостручење извозних квота у 2023. години, на 25,5 милиона тона (у поређењу са 11 милиона тона претходне године; квоте су биле на снази од 15. фебруара до 30. јуна 2021. и 2022. године), такође је допринело повећању извоза. И поред повећаног извоза житарица, руски складишни простори остају претрпани.
Резерве житарица у Руској Федерацији расту од 2021. године, а њихов ниво 1. јула 2023. године достигао је рекордну висину од око 26 милиона тона (у поређењу са 11 милиона тона годину дана раније).
Прошла сезона такође је видела брзи пораст руских извоза биљних уља (око 35% у односу на претходну годину) на ниво од око 6 милиона тона. Житарице и биљна уља, заједно, чине преко 50% вредности руских агро-прехрамбених извоза.
Русија такође константно повећава обим извоза минералних ђубрива током последњих неколико месеци, након што су пали за 15% на 32 милиона тона у 2022. години. Од другог квартала ове године, извоз ових производа остао је на нивоу који је упоредив са оним постигнутим у 2021. години, када је достигао рекордних укупно 38 милиона тона.
Растуће извозне квоте у 2023. години имале су велики утицај на опоравак извоза; у другој половини године износиће једнако као волумен извоза у 2021. години (пре увођења квота) и износиће 17,9 милиона тона (у поређењу са 14,2 милиона тона у другој половини 2022. године). Истовремено, влада је одлучила да уведе извозне таксе 2023. године, што се очекује да ће донети додатне приходе буџету. Цене ђубрива су пале у поређењу са рекордном годином 2022, али су и даље знатно више него пре војне операције у Украјини.
Руска производња азотних и фосфорних ђубрива повећала се у 2022. години и у првој половини 2023. године. То је углавном резултат растуће домаће потражње и потребе за повећањем прераде амонијака (који се користи у производњи азотних ђубрива), након што је превоз преко Одесе суспендован.
Зашто је потребно да применимо овај модел у Србији?
Сума сумарум, ако Србија усвоји сличан овакав модел као Русија, могли би да се надамо 3-5 пута већој количини обрадивог земљишта, а самим тим и приноса.
Оно што је још битније, ухватили би се у коштац са временом и технологијама које се већ увелико користе у пољопривреди и олакшавају и аутоматизују процесе сетве, заливања и одржавања култура и што је најбитније и крајња инстанца, повећавају принос и приход.
За то су наравно потребни пре свега: едукација о новим технологијама и њиховим применама у пољопривреди, центри за обуку пољопривредника у применама модерних технологија и субвенционисање у куповини дронова од стране државе као што је крајем прошле године био случај са програмом ИПАРД 3 ( у оквиру Мера 1 субвенција)
