Најава америчког председника Доналда Трампа о „тоталној и комплетној блокади“ санкционисаних нафтних танкера који испловљавају из Венецуеле или плове ка њој отворила је расправу о економским последицама по режим левичарског председника Николаса Мадура.
Нафта је постала главна мета у Трамповој кампањи против Мадура. Председник САД је раније изјавио да је Мадуро крив за илегални доток миграната и дроге у САД из Венецуеле. Венецуеланска економија је крхка и у великој мери зависи од нафте. Уколико Трамп остане доследан, то би могло имати озбиљне импликације по Каракас.
Чиме је тачно Трамп запретио?
У објави на платформи Truth Social у уторак (16. децембра), Трамп је рекао да је Венецуела „потпуно окружена највећом армијом икада окупљеном у историји Јужне Америке“, пре него што је навео да је наредио блокаду.
Од краја августа, САД улажу у све веће присуство морнарице широм Карипског мора, у једној од највећих поморских операција Вашингтона у региону након Кубанске ракетне кризе 1962. године. До десет војних бродова кретало се Карибима током протеклих недеља, укључујући носаче авиона, ракетне разараче и јуришне бродове.
Како ће функционисати блокада?
Поморска блокада је војна операција у којој ратни бродови окружују обалу како би спречили поморски саобраћај – улазак или излазак из тог подручја. Трампова претња односи се на „све санкционисане нафтне танкере који иду ка Венецуели или из ње“.
Прошле недеље америчке снаге заплениле су нафтни танкер код обале Венецуеле. Америчка државна тужитељка Пам Бонди изјавила је да је танкер превозио санкционисану нафту из Венецуеле ка Ирану. Каракас је тај потез оценио као „међународни гусарски чин“.
У случају успешне и потпуне примене, поморска блокада би драстично смањила количину нафте која излази из Венецуеле. Ипак, још увек није у потпуности јасно који би танкери били погођени нити како би се блокада тачно спроводила. Као што је често случај са Трамповим обећањима на друштвеним мрежама, постоје и правне сумње. Елена Чачко, стручњакиња за међународно право са Правног факултета Беркли, рекла је за Ројтерс да би блокада отворила „озбиљна питања у области домаћег и међународног права“, пише Дојче веле.
Иако је венецуеланска државна нафтна компанија ПДВСА под строгим санкцијама, а многи бродови који тамо утоварују нафту такође су санкционисани, други бродови који превозе нафту из те земље нису.
На пример, америчком нафтном гиганту Шеврон Бајденова администрација је 2022. године дала посебне дозволе да настави извоз нафте из Венецуеле.
Идеја је била да се ублажавањем санкција према Венецуели смањи притисак на тржиште нафте услед руске инвазије на Украјину. У октобру ове године, Трампова администрација дала је Шеврону ново одобрење за производњу нафте у Венецуели, уз образложење да је америчка компанија кључни партнер Каракаса.
Утицај америчких санкција је већ видљив
Венецуела је готово у потпуности зависна од нафте када је реч о државним приходима. Сирова нафта и повезани производи, попут петрохемикалија, чине више од 90 одсто венецуеланских извозних прихода. Они одржавају Мадурову изоловану владу, оптерећену бројним санкцијама, функционалном и на власти. Стручњаци кажу да би, уколико би дошло до више заплена терета или ако би Трамп доследно спроводио блокаду, велики део венецуеланске нафте остао у земљи. Онај део који би ипак стигао на страна тржишта вероватно би се продавао по знатно нижим ценама.
Већ постоје докази да су недавне америчке заплене венецуеланских танкера и претње додатним мерама имале ефекта. Према анализи података компаније S&P Global Commodities Insights, значајно је смањен број нафтних танкера који путују ка Венецуели. Британска фирма је у извештају у уторак навела да је у недељи која се завршила 14. децембра 17 танкера путовало ка Венецуели или из венецуеланских територијалних вода, што представља пад у односу на 24 пловила месец дана раније. Извештај такође наводи да се чини да се неколико санкционисаних пловила тренутно „окреће“ од венецуеланских вода и ширег подручја Карипског мора након што су Сједињене Државе заплениле танкере и најавиле додатне санкције.
У четвртак, 11. децембра, САД су санкционисале шест бродских компанија и шест танкера који су редовно пословали у венецуеланском нафтном сектору, а очекују се додатне санкције у наредним недељама.
Може ли венецуеланска економија да поднесе штету?
С обзиром на дубину кризе кроз коју је венецуеланска економија прошла током протекле деценије, мало ко може да предвиди колики би био ефекат нових мера, а да се притом не угрози Мадурова власт. Производња нафте у земљи опада већ годинама због санкција, корупције и лошег економског управљања. Венецуела има највеће познате резерве нафте на свету, али све теже остварује приходе од њих.
Током мандата Мадуровог претходника, покојног Уга Чавеза, цене нафте и приходи су значајно порасли, али су у последњој деценији драматично пали. Каракас је некада годишње зарађивао више од 85,6 милијарди евра од нафте, док је данас тај износ ближи 18,6 милијарди евра.
Венецуеланска економија је прошла кроз „највећи економски колапс за једну неконфликтну земљу у последњих готово 50 година“ у периоду када је Мадуро преузео власт у априлу 2013. године, наводи Међународни монетарни фонд (ММФ).
Шта је са светским тржиштем нафте?
Иако су цене нафте у среду, 16. децембра, порасле за више од један одсто, већина аналитичара сматра да ће Трампова претња блокадом венецуеланског извоза имати ограничен утицај на светско тржиште. „Генерално, извоз из Венецуеле је релативно мали у поређењу са глобалним залихама. Уз то што су све очи упрте у преговоре између Русије и Украјине, тржиште и даље носи ризик пада“, рекао је један трговац нафтом за Ројтерс.
Мују Сју, виши аналитичар за нафту из бриселске компаније Kpler, која се бави анализом података, изјавио је за Ројтерс да, иако венецуеланска производња чини око један одсто светске производње, „већина тога иде ка малом кругу кинеских купаца, док остатак одлази у САД и на Кубу“.
Постоје и сумње да ће на светском тржишту нафте 2026. године бити вишка понуде. Саад Рахим, главни економиста трговачког гиганта Trafigura, рекао је раније овог месеца за Financial Times да ће се тржиште нафте суочити са „огромним вишком“, јер ће нови талас понуде наићи на ослабљену глобалну економију, што ће током 2026. године додатно извршити притисак на цене сирове нафте које су ионако у паду.
