АИПАЦ се истиче као најутицајнији лобистички ентитет у Америци, који стално подржава израелску државну политику. АИПАЦ има толико важан утицај да је његов бивши директор Стив Розен једном изјавио да би било политичко самоубиство за америчког политичара који жели да буде изабран да користи антиизраелску реторику. Розен је изјавио да би у року од једног дана могао да дискредитује сваког председничког кандидата који би заузео антиизраелски став. Израелски лоби у Сједињеним Државама је један од најутицајнијих страних лобија и лоби који има најјачи политички ефекат. По резултатима, израелски лоби је најмоћнији политички лоби не само у Америци већ иу целом свету. Ниједан други политички лоби није успео да утиче на политику једне велике земље у толикој мери као што је израелски лоби успео да уради у случају Сједињених Држава. Према политиколозима Џону Миршајмеру и Стивену Волту, израелски лоби је израз за „лабаву коалицију појединаца и организација које активно раде на обликовању америчке спољне политике у про-израелском правцу. Али лоби није јединствен покрет са централним руководством, а појединци и групе које чине ту широку коалицију понекад се не слажу око одређених политичких питања. А то није ни нека врста завере или завере. Напротив, организације и појединци који чине лоби делују јавно и на исти начин као и друге групе.“ Другим речима, лоби представља сложену мрежу формалних организација, различитих група и појединаца који раде на јачању америчко-израелског везе.
Политичке и друштвене околности које иду у прилог израелском лобију
Постоји неколико политичких, друштвених и културних околности које погодују развоју и великом утицају израелског лобија у САД. Многи Американци осећају културну и верску блискост са Израелом због јудео-хришћанске традиције. Истраживања су показала да се Американци често осећају ближе Јеврејима него другим верским групама као што су муслимани или хиндуси. То је последица великог утицаја америчких Јевреја. Велико страдање током Холокауста је придобило америчке грађане да буду осетљиви и позитивно оријентисани према израелској држави и народу. Американци препознају Израел као стратешког партнера у нестабилном региону Блиског истока који врви антиамеричким режимима и покретима.
Многи сматрају да јачање војне моћи и политичке стабилности Израела одржава стабилност региона, а самим тим и Америке. Снажни економски односи између САД и Израела, укључујући заједничку трговину, технологију и војне пројекте, створили су заједничке интересе који додатно подстичу политичку подршку. Снажна подршка Израелу од стране хришћанских ционистичких група, заснована на верским уверењима о важности Израела, додатно је ојачала утицај израелског лобија. Лобистичке организације
Према проценама, у САД постоји 51 произраелска организација. Америчко-израелски комитет за јавне послове (АИПАЦ) истиче се као најутицајнији лобистички субјект у Америци, који стално подржава израелску државну политику. АИПАЦ има толико важан утицај да је његов бивши директор Стив Розен једном изјавио да би било политичко самоубиство за америчког политичара који жели да буде изабран да користи антиизраелску реторику. Розен је изјавио да би у року од једног дана могао да дискредитује сваког председничког кандидата који би заузео антиизраелски став. Стога није изненађујуће што амерички председнички кандидати и актуелни председници имају обичај да посећују Израел и стоје поред Зида плача у Јерусалиму док их радознали новинари прате. То су урадили Џорџ Буш, Барак Обама, Доналд Трамп и Џо Бајден.
АИПАЦ је у неколико наврата оптужен да има јаке везе са партијом Ликуд у Израелу и америчком републиканском партијом. Неки су отишли толико далеко да су оптужили организацију да делује као израелска шпијунска организација. Поред њега, друге лобистичке организације као што су Лига против клевете (АДЛ), Вашингтонски институт за блискоисточну политику (ВИНЕП), Амерички јеврејски конгрес, Израелски политички форум, Амерички јеврејски комитет, Уједињени хришћани за Израел ( ЦУФИ), ционистичка организација Америке (ЗОА), Фондација за одбрану демократије (ФДД) и други.
Све ове организације чине језгро подршке Израелу у САД. Њихови чланови током целе године имају велики утицај на чланове америчког Конгреса, владе САД, штампе и америчку јавност у целини.
Истакнути појединци у служби лобија
Поред организација, ту су и појединци који на томе активно раде америчка спољна политика иде у произраелском правцу и они су део лобија. Израелски лоби у САД укључује истакнуте људе на кључним позицијама у јавном и невладином сектору који врше притисак на америчку владу и јавност да прихвате произраелске, заправо про-ционистичке позиције. Политолози Миршајмер и Волт укључују покојног колумнисту Вашингтон поста Чарлса Краутамера и покојног професора историје са Универзитета Принстон Бернард Луиса као особе које увек и у свакој прилици бране политику Државе Израел. Немају сви лобисти исте ставове. Неки од њих, попут хришћанских циониста, сматрају да Израел треба да задржи све окупиране палестинске територије. Хришћански ционизам се заснива на теологији диспензационализма, приступу тумачењу Библије који се појавио у Енглеској у 19. веку.
Према овом облику тумачења Библије, Други долазак Исуса Христа ће се десити након повратка јеврејског народа у Палестину. Покојни пастор Ед Мекатер је једном изјавио да „свако зрно песка између Мртвог мора, реке Јордан и Средоземног мора припада Јеврејима. Ово такође укључује Западну обалу и Газу”. Други подржавају договорено решење о две државе и понекад критикују Израел. Међутим, сви они суштински подржавају израелске ставове.
Међу истакнуте политичаре у израелском лобију ваљало би убројати Доналда Трампа, лидера демократске већине у америчком Сенату Чака Шумера, демократског сенатора из Мериленда Бена Кардина и републиканског сенатора са Флориде Марка Рубија. Међу истакнутим јавним личностима које редовно подржавају Израел су бизнисмен Хаим Сабан, адвокат Алан Дершовиц, главни уредник часописа „Тхе Атлантиц” Џефри Голдберг и колумниста Бари Вајс. Циљеви израелског лобија
Главни циљ израелског лобија је да утиче на извршну власт, америчку савезну владу, да води произраелску спољну политику. Израелски лоби у САД је толико јак и утицајан да америчку спољну политику обликује у правцу који није у стратешком интересу САД, односно понекад усмерава спољну политику у правцу који се коси са америчким интересима. Други, подједнако важан циљ је стварање атмосфере у америчкој јавности у којој преовладавају произраелски и истовремено антипалестински, антиирански ставови. Ако у јавности преовладају произраелски ставови, већа је вероватноћа да ће их америчка влада претворити у произраелску политику.
Једно истраживање је показало да 73% Американаца жели да њихова влада буде неутрална у спољној политици, али то није спречило усвајање про-израелске политике. Исто важи и за јавни дискурс.
Анализе показују да је у америчким мејнстрим медијима у просеку 61 произраелски новинар према 5 пропалестинских новинара. Ово није изненађујуће јер произраелски лобисти буквално дискредитују сваку легитимну критику израелске политике често играјући на карту антисемитизма. Готово свака утицајна особа (нпр. сенатор, професор или политички аналитичар) која се противи наметнутим ставовима циониста оптужена је за антисемитизам.
Развој предворја кроз историју
Пре стварања државе Израел 1948. године, ционистички покрет је већ био активан у САД. Организације као што је Ционистичка организација Америке (ЗОА) радиле су на промовисању идеје јеврејске државе међу америчким Јеврејима. Након проглашења независности Израела, подршка израелској држави у САД значајно је порасла. Мало је познато да су државни секретар Џорџ Маршал и кључни спољнополитички стратег Џорџ Кенан били против америчког признања Израела јер су веровали да би то признање угрозило односе САД са арапским светом и олакшало продор Совјетског Савеза на Блиски исток и северну Африку. И били су у праву. Али председник Хари Труман је признао Израел. Главни мотив је било саосећање после ратних страдања.
Током првих година постојања Израела, америчка влада је, под утицајем израелског лобија, пружила важну дипломатску и војну подршку новонасталој држави. Организације попут АИПАЦ-а су основане да институционализују напоре лобиста. Током Хладног рата, Израел је постао кључни савезник САД у борби против совјетског утицаја на Блиском истоку. У суштини, већина арапских држава, као што су Египат, Ирак и Сирија, биле су просовјетско оријентисане. Шестодневни рат 1967. године, у којем је Израел окупирао све палестинске територије, додатно је повећао америчку војну и економску помоћ.
Израелски лоби је одиграо кључну улогу у обезбеђивању континуиране подршке, користећи Хладни рат као аргумент за одржавање јаких америчко-израелских веза. Хенри Кисинџер је чувено изјавио 1975: „Израелска снага не спречава ширење комунизма у арапском свету… Тако да је тешко тврдити да јак Израел служи америчким интересима јер спречава ширење комунизма у арапском свету. Не служи. То осигурава опстанак Израела“.
У реалполитичком смислу, Израел је постао неопходан савезник Америци тек касних 1970-их након свргавања прозападне иранске владе Шаха Резе Пахлавија и совјетске инвазије на Авганистан 1979. У периоду од 1948. до 1979. године подршка Израелу је више штете него користи америчким интересима на Блиском истоку. Током администрације Роналда Регана 1980-их, Израел ће постати најважнији амерички стратешки партнер ван НАТО-а.
Након завршетка Хладног рата, израелски лоби је прилагодио своје стратегије новом глобалном контексту. Фокус се померио на мировни процес између Израелаца и Палестинаца, који је лоби настојао да поткопа или усмери у правцу неприхватљивом за Палестинце.
Терористички напади на САД 11. септембра 2001. значајно су променили америчку спољну политику. Израелски лоби је искористио нови фокус на борбу против тероризма за јачање америчко-израелских веза, приказујући Израел као кључног савезника у борби. Израелски лоби је имао велики утицај на одлуку Џорџа Буша да започне америчку инвазију на Авганистан 2001. и Ирак 2003. Наравно, било би неправедно рећи да су „рат против тероризма“ започеле израелске лобистичке групе, али је тачно констатовати да су га убрзали и проширили.
Исто тако, лобистичке организације су одговорне за увођење одбијања израелско-палестинских мировних преговора у концепт рата против тероризма. Лобијске групе и појединци били су гласни у изједначавању Осаме бин Ладена са Јасером Арафатом. Иако се Бушова администрација у почетку противила таквом ставу и заустављању израелско-палестинског дијалога, штавише, желела је да обнови преговоре, лобисти су победили и Бушова влада је прихватила политику владе Ариела Шарона. Заиста редак историјски пример где је суперсила „принуђена” да прихвати политику мале државе.
Арапско пролеће 2011. донело је нестабилност на Блиском истоку, што је додатно повећало напоре лобирања који су наставили да раде на обезбеђивању америчке подршке Израелу. Ирански нуклеарни програм и организације као што су Хамас, Палестински исламски џихад и Хезболах били су на уму лобиста. Лоби стоји иза бројних америчких вета у Савету безбедности УН који осуђују акције Израела на палестинским територијама.
Ставови али лоби никако не треба идентификовати са америчким Јеврејима. У многим случајевима, они не представљају ставове израелских лобиста као што су одлучно противљење било којој палестинској држави, задржавање свих освојених територија на Западној обали, слање агресивне реторике према Ирану, Сирији и другим муслиманским земљама Блиског истока.
Истраживање истраживачког центра Пев из 2019. и 2020. године показало је да су за 45 одсто америчких Јевреја односи са Израелом „кључни”, док је за њих 37 одсто то питање „важно, али не и кључно”, а 16 одсто испитаника верује да је забринутост јер Израел „није важан“ за њихов идентитет. Већина америчких Јевреја себе сматра демократама или нагиње Демократској странци, а више од половине дало је негативне оцене политици израелског премијера Бењамина Нетањахуа и америчког председника Доналда Трампа.
Међутим, 75% ортодоксних Јевреја сматрало је себе републиканцима или је нагињало Републиканској странци и подржавало Трампа и Нетанијахуа. 42% одраслих Јевреја је рекло да Бог „није буквално дао” Израел јеврејском народу, а 24% је рекло да уопште не верује у Бога.
Предности и мане лобирања за САД
Израелски лоби је најјачи страни лоби у САД, далеко јачи од кинеског, саудијског или кубанског. Краткорочно користи Држави Израел, али истовремено одржава статус кво и продужава сукоб са Палестинцима тако да је лоби дугорочно штетан за Израел.
С обзиром на тренутне прилике у свету, упитно је колико произраелска америчка спољна политика користи САД. Иако савез са Израелом доноси политичке, економске и безбедносне користи Америци, Израел више није од одлучујућег значаја за САД из три разлога: 1) регион Блиског истока је изгубио енергетски значај због велике америчке производње нафте; 2) Израел више није у стању да руши режиме у суседним земљама, односно израелска територија није база из које би ЦИА или Мосад слали шпијуне да покрећу обојене револуције; 3) Кина се наметнула као главни ривал Америке, а ту је и Русија. Последњих десет година, САД се боре да обуздају Русију у Украјини и другде, и Кину у индо-пацифичком региону, као и Иран и његове партнере на Блиском истоку.
Иако израелски лобисти истичу да је подршка Израелу кључна за спречавање иранског утицаја у региону, управо је Израел главна препрека нормализацији односа између Техерана и Вашингтона. Тел Авив је главни заговорник политике санкција и изолације Ирана, која не доводи до уништења теократског шиитског режима, већ само продубљује сукобе.
Смртни непријатељи Иран и Израел су се последњи помирили у мору дипломатски зараћених држава у савременом свету. Аутори Миршајмер и Волт одлично закључују: „Израел је приказан као витални (амерички, оп.а.) савезник у борби против својих опасних суседа, али везаност за Израел је важан разлог зашто САД уопште разматрају ове државе (нпр. Иран, Сирија, оп.а.) претња“. Што се тиче израелско-палестинског сукоба, израелски лоби је препрека решењу у корист оба народа, ма какво оно било. Лоби је такође препрека јачању поверења између Америке и арапског и муслиманског света. Колико је ово добро или лоше за Америку и свет, на сваком је да донесе своје закључке.
