Влада Републике Србије усвојила је Одлуку о утврђивању крунидбених инсигнија краља Петра Првог Карађорђевића за културно добро од изузетног значаја, имајући у виду њихов посебан историјски, уметнички и симболички значај за државни континуитет Србије-
Круна, скиптар, шар или орб (кугла која симболизује земаљску куглу или свет), порфира (свечана хаљина) и копча једине су сачуване краљевске инсигније у историји Србије. Коришћене су у једином нововековном чину крунисања српског владара.
Посебна је вредност круне, израђене од дршке Карађорђевог топа, која има снажну националну и симболичку вредност јер повезује период устаничке борбе са обновом српске државности.
Аутор нацрта и извођачи радова били су истакнути представници уметничких и занатских кругова свог доба, што предметима даје и уметничко-историјску вредност, а континуитет чувања, од краљевског двора до музејске збирке, омогућава веродостојно документовање историје српске монархије.
Крунисање краља Петра
После убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге, у Мајском преврату 29. маја 1903. године и краја династије Обреновића, на престо је доведена династија Карађорђевић, односно Краљ Петар Први.
Он се из Женеве вратио у Београд јуна исте године, после чега је положио заклетву на преправљени Устав Србије из 1888. године. Крунисање је планирано за наредну 1904. годину, тако да је било довољно времена да се припреми прикладан програм свечаности.
Предвиђена је и израда краљевске инсигније, које Србија у том тренутку није имала. За избор инсигнија основан је Главни одбор, на челу са архитектом, Михаилом Валтровићем, директором Народног музеја, професором Велике школе и једним од најпознатијих домаћих уметника, који се од 1871. до 1884. године бавио истраживањем српске средњовековне уметности.
Валтровић је за круну предложио пет нацрта, а Петар је одабрао мотив двоглавих орлова. Круна Краља Петра I Карађорђевића изливена је од бронзе са ручке Карађорђевог топа, заплењеног од Турака у Првом српском устанку. Осим бронзе, круна има позлату, емајл и синтетичко драго камење. Овакав вид израде најважнијег симбола краљевске власти, јединствен у свету, извршен је по изричитом захтеву Његовог Величанства, који је био познат као веома скроман човек који није желео да се на његово крунисање троше баснословне своте новца, а и због симболике коју у себи носи топ којим је деда Краља Петра Првог, Врховни Вожд Карађорђе, извојевао слободу српског народа и ударио темеље модерне српске државе.
За секретара Главног одбора изабран је генерал Сава Грујић, тадашњи председник Министарског савета, који је био одличан познавалац историје српске артиљерије. Он је од експоната за будући Војни музеј, одабрао петофунтовни „абуз”, на коме стајао натпис на српском који сведочи да је изливен, односно преправљен 1812. године у Београду, за време владе Карађорђа. На истом топу стоји и натпис на арапском, који сведочи о његовом турском пореклу. С цеви је одсечена десна ручица која је имала облик „делфина”. Круна је израђена у радионици браће Андреа и Жака Фализа из Париз, по нацрту Михаила Валтровића, завршена је 29. августа 1904. година, а затим је послата „Оријент експресом“. Освештана је дан пре крунисања у Саборној цркви у Београду.
Крунисање је обављено 21. септембра 1904. године. Овај догађај, сутрашњу параду на Бањици и сцене из других места, као што су манастири Жича и Студеница, градови Краљево, Нови Пазар, Цетиње, Андријевица, Шибеник и Задар), посетили су и забележили британски сниматељ Френк Сторм Мотерш (енгл. Frank Storm Motershow) и организатор снимања Арнолд Мјур Вилсон (енгл. Arnold Muir Wilson).
Крунисање краља Петра I Карађорђевића је најстарији сачуван филмски документ о српском народу, као и других суседних народа, филм се води на листи филмске грађе коју је установљена на основу одлуке Влада Србије од изузетног значаја под редним бројем један. Филм је ушао у историју светске кинематографије, јер је у њему међу првима примењена класична демонстрација техника саопштавања неке вести у филму.
Миропомазање Њ.В. Краља Петра I обављено је 9. октобра 1904 у Жичи.
