Раде најмање осам сати дневно, седам дана у недељи – и то све без плате. Да ли ће ускоро у Србији бити плаћен и кућни рад, односно лица која народски зовемо „домаћице“? И колико?
Ивана Милановић из Ниша се још током студентских дана запослила у књиговодственој агенцији, али је у време економске кризе 2011. године остала без посла. Тако је у својим раним тридесетим постала „само“ домаћица, мама и супруга машинског инжењера, који је био принуђен да ради више послова.
Након тринаест година искључиво кућних послова и бриге о троје деце, Ивани и данас недостаје слободно време које ће искористити само за себе.
„Доручак, ручак, вечера, па у круг“, каже Ивана за DW.
„Сваки дан је исти, дан некако дуг, а кад се окренеш – ништа. Таман мислиш све си завршила, и увек нешто још додатно треба. А сутра опет испочетка. Сва дешавања су у стану, недостаје ти да видиш неког, сретнеш неког, за то немаш времена. Ево сада, деца су довољно велика и нашла сам себи одушка – кренула сам на фолклор. Треба ми то време за мене ван стана“, објашњава Ивана.
Она уједно додаје да кућни послови трају најмање осам сати дневно: „То је стварно пуно радно време, без паузе и без надокнаде. Ко зна колико би то новца било за све те године“, каже она. Додаје да јој је од изгубљеног новца ипак већи проблем што је изгубила стаж.
„Ми сад не знамо шта ћемо. Ја имам неких девет или десет година стажа и то је све. После сам остала без посла. У оно време било је немогуће с једном платом и троје деце уплаћивати и то. Немогуће је и сада. То је баш велики проблем, за сада не видим решење“, каже саговорница.
„Немам књижицу“
Према подацима Републичког завода за статистику, неплаћене кућне послове у Србији као једино занимање обавља скоро 460.000 људи. Од тог броја, 385.859 су жене. Оне воде бригу о комплетном домаћинству, а не примају никакву накнаду за свој рад. Врло често немају ни здравствено осигурање.
И управо је здравствено осигурање по основу неплаћеног кућног рада било је повод да се бројни грађани обрате Поверенику за заштиту равноправности, након што је 2021. почео да се примењује Закон о родној равноправности. То питање, канцеларија Повереника покренула је пред надлежним Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као и пред Министарством здравља.
„Тим поводом смо дали иницијативу за доношење подзаконског акта, док смо у редовним годишњим извештајима 2022. и 2023. године указали на проблем да законска одредба још увек није примењива, односно да није операционализована у пракси“, наводе у одговору за DW из канцеларије Повереника за родну равноправност.
Како се обрачунава кућни рад?
Међутим, Министарство за људска и мањинска права овог марта донело је Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада, што подразумева и обрачун вредности и учешћа неплаћеног кућног рада у бруто домаћем производу.
Осим вођења домаћинства, старања и бриге о деци, у неплаћени кућни рад спадају и старање и брига о старијим и болесним члановима породице, послови на пољопривредном имању, као и други слични, неплаћени послови, указују у том Министарству.
„Полазну основу за обрачун неплаћеног кућног рада представљаће истраживање о коришћењу времена Републичког завода за статистику, а по методологији Евростата. У Правилнику је надаље прецизирано да у обрачун вредности неплаћеног кућног рада улази минимална цена рада у Републици Србији – у нето износу, на годишњем нивоу, при чему податке о коришћењу времена прикупља Републички завод за статистику, док минималну цену рада одређује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања“, за DW кажу у надлежном министарству.
Тај Правилник, како додају, потврђује право у складу са законом из области родне равноправности, да неко ко није здравствено осигуран по било ком другом основу, стиче право да буде здравствено осигуран по основу неплаћеног кућног рада.
Поменуто истраживање о коришћењу времена Републичког завода за статистику показује да жене на неплаћеним пословима у просеку проведу дневно мало више од четири сата, а мушкарци око два. На плаћеним пословима, те жене у просеку проводе мање од два и по сата, а мушкарци скоро четири, показују такође подаци Републичког завода за статистику из 2021.
Минимална зарада
За програмску директорку удружења грађанки „ФемПлатз“ Косану Бекер, тај Правилник у пракси још увек не значи ништа – осим што је то, како каже, веома важан први корак, јер је држава препознала неплаћени кућни рад као проблем и намерава тиме да се позабави.
„Када су први пут израчунали колико је кућни рад део БДП, то је испало чак 21 одсто. И сад би требало да се то питање уреди. Они су донели Правилник. Он фактички само значи као методолошки статистички начин како се обрачунава тај кућни рад“, каже Бекер.
Она уједно сматра да није фер то што је за рад на кућним пословима планирана минимална зарада:
„Замислите, ви сада бринете о свом домаћинству цео дан, а неко вас плати као неквалификованог радника“, каже.
Косана Бекер истиче да је то што је држава препознала ту категорију становништва веома добро – али је недовољно. Неопходно је да се на томе ради, да се мењају закони, између осталих и Закон о здравственом осигурању.
„Никаквим Правилником се не може регулисати питање које није у закону. И да би се то право остварило, мора да се измени Закон о социјалном осигурању. Прошла је четвртина 21. века, а ми причамо да неко није здравствено осигуран. То је нешто што је потпуно недопустиво. Правилник није довољан да би неко остварио то право“, каже Бекер.
Правилником није предвиђено ни остваривање права на пензију, истиче саговорница. Додаје да су „можда све то кораци да се права те категорије становништва уреде, али тренутно то није случај“.
Више жена него мушкараца
Од Повереника за заштиту равноправности Дојче веле сазнаје ипак да број особа које би могле бити осигуране по основу кућног рада не би требало да буде велики, јер ће то бити само они који не могу да остваре здравствено осигурање по другим основама.
Подаци из последњег извештаја Републичког завода за статистику „Жене и мушкарци у Републици Србији“ показују да жене дупло више времена од мушкараца проводе у обављању неплаћених послова у домаћинствима и бризи о другима. Највећа разлика у обављању неплаћених послова према полу је код становништва старости 55 и више година. Уједно, жене и мушкарци са села раде те послове много више од становника градова.
Резултати пописа из 2022. године показују да највећи број мушкараца који се баве искључиво кућним пословима има између 60 и 64 године, а потом између 55 и 59 година. Највише жена које се баве тим пословима у Србији има између 55 и 59 година.
