19. јануара 1902 рођен је српски византинолог руског поријекла Георгије Острогорски, оснивач византинологије на Филозофском факултету Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности и директор њеног Византинолошког института, византинолог свјетског гласа. Највише је проучавао економску и социјалну историју Ромеје и византијско-јужнословенске односе.
Острогоски је рођен у Петрограду, а умро је у Београду.
Уређивао је збирку „Византијски извори за историју народа Југославије“ и „Зборник радова Византинолошког института“. Написао је више од 170 радова који се одликују суптилном анализом и снажном синтезом. Дјела: „Историја Византије“, „Серска област послије Душанове смрти“, „Сеоска пореска општина у Византијском царству десетог века“, „Студије из историје борбе око икона у Византији“, „Автократор и самодржац“, „Византијске катастарске књиге“, „Пронија“, „Проблеми из историје византијског сељаштва“, „О историји имунитета у Византији“, „О византијској аристократији“.
