Одлука Европске уније да одложи увођење новог система наплате емисија угљеника (ЕТС2) могла би да утиче на смањење инфлације у наредним годинама и поново отвори питање даљег снижавања каматних стопа у еврозони.
ЕТС2 је замишљен као део Зеленог плана ЕУ и требало је да од 2027. године уведе додатне трошкове за загађиваче, укључујући компаније из сектора саобраћаја и грејања зграда, чиме би се индиректно повећале цене горива и енергије за грађане, преноси Блумберг.
Међутим, како би се ублажио економски удар зелене транзиције, европске владе и посланици желе да одложе примену система. То би значило да ће цене за потрошаче расти спорије него што је првобитно планирано. Ова одлука могла би довести до тога да инфлација у 2027. години поново падне испод циља Европске централне банке (ЕЦБ) од два одсто, чиме би се отворила врата за ново попуштање монетарне политике.
„Ако ЕТС2 не ступи на снагу 2027. године, пад инфлације би могао бити још израженији, што би представљало аргумент за ново смањење камата“, изјавио је Рун Јохансен, економиста Данске банке, додајући да би се део званичника ЕЦБ и даље противио том потезу.
Према најновијој пројекцији ЕЦБ-а, инфлација би требало да износи 1,7% у 2026. и 1,9% у 2027. години. Аналитичари Блумберг икономикса процењују да би ЕТС2 сам по себи додао најмање 0,2 процентна поена инфлацији 2027. године, што значи да би без њега раст цена био још спорији.
Економисти Џеј Пи Моргана сматрају да ће се ефекат ЕТС2, који је првобитно био концентрисан у 2027. години, сада вероватно „растегнути“ и делимично пренети на 2028, чиме би се инфлаторни притисак додатно ублажио.
Одлагање система ЕТС2 додатно компликује посао за ЕЦБ, која се већ суочава са неизвесностима попут Трампових тарифа, рата у Украјини и сада све видљивијим падом политичке воље за спровођење Зеленог плана.
Иако је ЕУ формално и даље посвећена циљу смањења емисија до 2040. године, многе владе сада приоритет дају економском расту и јачању одбрамбених капацитета, страхујући да би виши трошкови енергије могли изазвати незадовољство бирача.
Председница ЕЦБ-а Кристин Лагард недавно је покушала да умири тржишта, рекавши да би систем ЕТС2 и даље могао да почне са применом 2027. године, али постепено. Ипак, Европски савет и Европски парламент сада званично траже одлагање, о чему ће се у наредним недељама преговарати са Европском комисијом.
Неки креатори политика, попут Гедиминаса Шимкуса из Литваније, раније су упозоравали да циљ повратка инфлације на два одсто у року од две године у великој мери зависи од ЕТС2, па би свако кашњење могло додатно успорити раст цена.
Аналитичари ипак сматрају да само одлагање ЕТС2 неће аутоматски довести до промене политике ЕЦБ-а – осим ако се истовремено не погоршају и други макроекономски показатељи.
