„Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник; ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар, ни који пита за мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за таке гадове тјера те народе Господ Бог твој испред тебе.“ (5. Мојсијева 18:10-12)
Човек је по својој природи духовно биће, створено за заједницу са Богом, трагајући за смислом, истином и љубављу. Када живот донесе бол, страх или неизвесност, уобичајено је да се тражи помоћ. Међутим, уместо да се окрене истинском извору утехе, многи данас, живећи у модерном али често духовно пустом свету, траже брза и једноставна решења. Та празнина у души не остаје празна – она вапи за испуњењем, а ту се појављује магија, обећавајући лаку помоћ, али заправо водећи у дубљу духовну таму.
Свето Писмо јасно осуђује овакве путеве. У Старом Завету магија није схваћена као обична навика или забава, већ као озбиљан грех који удаљава човека од Бога. Казна за магију није плод Божје љубоморе, већ опомена због тога што ова пракса отвара врата злим духовима који никада не делују без циља и цене. Као што каже Левитска књига:
„Не обраћајте се онима који призивају духове и врачаре, не тражите да се не бисте оскврнили с њима. Ја сам Господ, Бог ваш.“ (Лев. 19:31)
Обмана „беле“ магије и савремени окултизам
Многи данас мисле да постоји „добра“ или „бела“ магија која служи за заштиту и помоћ, за разлику од „црне“ која наносе штету. Ово је велика заблуда. Свети Николај Жички каже: „Нема беле и црне магије. Свака је црна, јер свака тражи помоћ од ђавола.“
Уз „белу“ магију људи долазе под утицај истих сила као и код најмрачнијих видова враџбина, само што је она замаскирана обећањима среће, љубави и здравља. То је као отров, који без обзира на боју, и даље трује.
Уместо старих приказа с магијским котлићима, савремена магија се често крије иза назива као што су „духовни развој“, „енергетско балансирање“, „позитивна психологија“ и слично. То је обмана која људе води да верују у сопствену моћ уместо у Божију вољу и помоћ.
Неколико примера:
• Астрологија и нумерологија тврде да положај звезда и бројеви одређују судбину. Хришћанско учење, пак, негира да је човек роб звезда. Свети Василије Велики назива астрологију „безумним лутањем“.
• „Закон привлачења“ и „позитивна енергија“ промовишу идеју да човек својом вољом може контролисати стварност, али то је модерна верзија древне обмане – бити „као бог“ без Бога.
Последице уплитања у магију
Једна од најопаснијих заблуда јесте веровање да можемо комуницирати са душама преминулих или „добрим духом“ и од њих добити помоћ. Хришћанско учење је јасно: „Људима је одређено да једанпут умру, а потом суд“ (Јевр. 9:27).
Све што се јавља на спиритистичким сеансама није истинска комуникација, већ дело демона који се лажно представљају.
Свети Игњатије Брјанчанинов упозорава: „Демони умеју да поприме сваки облик, чак и облик анђела или праведника, да би преварили човека и увели га у погибао.“
Историја и животна сведочанства показују да су многи који су се уплели у магијске праксе претрпели велике невоље – психичке кризе, породичне ломове, па чак и смрт. Ови људи нису страдали случајно, већ је то била последица духовног удаљавања од Бога.
Поред тога, магија наноси штету и овоземаљски: страхови, депресија, финансијски губици, сукоби и губитак унутрашњег мира. Највећа опасност је губитак благодати и духовне слепоће, што може учинити да човек одбије да види истину и прими помоћ.
Пут ка истинском исцељењу и заштити
Добрa вест је да излаз постоји. Црква не оставља човека беспомоћним у овој борби. Ако је неко икада приступао магији, чак и из радозналости или „шале“, важно је да се врати истинском путу – покајању.
Пут ка духовном исцељењу подразумева:
• Искрену молитву Богу за опроштај и ослобођење.
• Исповест свештенику и признање свих својих поступака.
• Причешће као извор духовне снаге и заједнице са Христом.
• Редовно читање Светог Писма и житија светих, јер истина ослобађа.
Свети Антоније Велики, који је својим животом показао како се борити против демона, рекао је: „Знак да је душа ослобођена од демона јесте мир који добија у молитви и љубав према Богу.“
Христос није чаробњак, већ Спаситељ. Његова љубав доноси истинско спасење, а не привидне моћи. Једина права заштита од зла је живот у вери, молитви и заједници са Богом. Као што каже апостол Павле: „Ако је Бог с нама, ко ће против нас?“ (Рим. 8:31)
