Истраживање Центра за унапређење животне средине о бацању хране у Србији показало је да када би се се сва количина хране коју бацимо у року од годину дана спаковала у кесе, па у камионе, колона коју би они формирали протезала би се од Суботице до Крагујевца. Иако је у Европској унији велики проценат бачене хране по глави становника, оснивач банке хране „Војводина“ Срђан Будмичић сматра да је потребно да се Србија угледа на ЕУ и што пре усвоји закон о отпису ПДВ-а који би олакшао донацију хране.
Готово половина произведене хране у Европи завршава у смећу, док милиони грађана не могу да приуште квалитетне оброке.
Прецизније, током једне године се у Европској унији баци 132 килограма хране по становнику.
Слична ситуација и у Србији, истраживање је Центра за унапређење животне средине о бацању хране у земљи.
Евростат о бацању хране у Европи
Подаци Евростата о бацању хране у ЕУ показују да укупно настаје 59,2 милиона тона отпада од хране, што је једнако 132 килограма по становнику.
Ситуација у Европи
Од тог броја, отпад из домаћинства чини 54 одсто, односно 72 килограма по становнику.
Отпад настао у ланцима снабдевања храном је 46 одсто – 19 одсто у производњи прехрамбених производа и пића(25 килограма по становнику), 11 одсто у ресторанима и услугама исхране(15 килограма по становнику), осам одсто у примарној производњи(10 килограма по становнику).
Оснивач банке хране „Војводина“ Срђан Будимчић објашњава да ти подаци показују да становништво није довољно едуковано и не зна колико хране баца као домаћинство.
Наводи да у едукацији треба да учествује држава, невладин сектор као и медији.
„Вишкове не треба да бацамо већ треба да користимо. Ако имамо скувано, треба да погледамо у комшилуку да помогнемо људима који су у потреби, и тај вишак преусмеримо њима“, истиче Будимчић.
Објашњава да је потребно да се законски боље уреди начин како ресторани могу да донирају храну како не би настајао отпад.
„Ми, као банка хране `Војводина`, можемо да преузимамо храну са декларацијом и која је у року и трудимо се да је поделимо на време због сигурности крајњих корисника“, каже Будимчић.
Центар за унапређење животне средине о бацању хране у Србији
У Србији се дневно баци око 2.000 тона хране, а највише се бацају хлеб, месо и млеко. Најмање воће и поврће.
Ситуација у Србији
У анализи се наводи да се храна углавном баца зато што се поквари или се заборави у фрижидеру и замрзивачу.
Дневно се у Србији баци два милиона килограма хране, десет пута више него што се донира.
„Главна препрека је у закону о отпису ПДВ-а. Када бисмо усвојили тај закон држава би изгубила 25 милиона динара од пореза који би био плаћен, али би добили 160 милиона динара на годишњем нивоу у донацијама у храни које би помогла суграђанима у потреби“, истиче гост Јутарњег програма.
Истраживање показује да 450.000 грађана Србије нема довољно намирница да преживи.
Програми о донацији хране
Неке компаније и произвођачи се труде да помогну да проследе оборке.
Будимчић каже да постоје два програма – „Храна за све“ и „Тањир по тањир“ (компанија „Делез“).
„Пројекат `Храна за све` је програм у којем на 14 локција тимови банке хране свакодневно праве пакете које деле од 20 часова, седам на територији Београда, седам ван Београда“ објашњава оснивач Банке хране „Војводина“.
Додаје да је банка хране „Војводина“ сакупила од 1. јануара до 9. септембра 538 тона воћа и поврћа које је поделила широм Србије.
„Обезбедили смо и дали могућност да вишак хране у системима ланаца не буде бачен већ искоришћен“, каже Будимчић.
Објашњава да Европска унија и поред велике количине отпада треба да буде узор Србији, јер је усвојила закон о отпису ПДВ-а и компаније су друштвено одговорније.
Како се проблем бацања хране решава у појединим земљама Европе
Шпанија је законом забранила бацање хране. Новим законом је одлучено да се подстиче ношење остатака хране кући из ресторана, продавница и угоститељских објекат, промовише и подстиче прављење џемова и сличних производа како би се смањиле количине залиха хране којој ускоро истиче рок трајања.
Енглеска уводи обавезу за компаније које ће до 2025. године морати да одвајају храну за отпад како би се што више смањио. Зато ЕУ, сматрају стручњаци, мора да следи ове примере и обезбеди да храна, уместо да постане смеће, буде пренамењена у биоенергију или ђубриво.
Државе попут Француске и Чешке обавезују маркете да потпишу споразуме са организацијама које прикупљају храну за донације.
Како каже Ангела Фриго, генерална секретарка ФЕБА, земље попут Италије и Молдавије бирају пореске подстицаје и олакшану бирократију како би подстакле ланце продавница на донације.
