Индустрија вештачке интелигенције доживела је драматичне инвестиционе скокове током 2025, али и страх од потенцијалне прецењености акција компанија повезаних са АИ, посебно пред крај године.
Опен АИ је прикупио 40 милијарди долара капитала при процени од 300 милијарди, док су стартап компаније попут „Сејф суперинтелидженс“ (Safe Superintelligence) и „Тинкинг машин лабс“ (Thinking Machine Labs) осигурале милијарде долара улагања пре него што су уопште лансирале производ.
Мета је потрошила готово 15 милијарди долара на таленте и инфраструктурне ресурсе, а укупна планирана потрошња у сектору АИ инфраструктуре достигла је приближно 1,3 билиона долара.
Таква експанзија, иако импресивна, повећава ризике, јер бројни инвестициони циклуси постају међусобно зависни кроз инфраструктуру, чипове и клауд уговоре, преноси „Тек кранч“.
Фирме почињу да се суочавају са проблемима инфраструктуре и енергетских ресурса, док противљења локалних власти успоравају неке пројекте. Лансирање нових модела као што су Џи-Пи-Ти-5 (GPT-5) и Џеминај 3 (Gemini 3) показало је да су побољшања нових производа све мања, док нови играчи попут кинеског Дип сика (DeepSeek) доказују да се квалитетни модели могу развијати брже и јефтиније.
Компаније које развијају АИ суочене су са више од 50 судских процеса због кршења ауторских права, док су инциденти повезани са четботовима угрозили физичко и ментално здравље неких корисника и подстакли регулативне иницијативе за већу контролу над вештачком интелигенцијом.
Како 2025. одлази, АИ индустрија улази у фазу проверавања одрживости пословних модела и економске вредности.
Фокус инвеститора све више се помера са саме величине модела на то ко може да претвори АИ у одржив производ који људи заиста користе и плаћају.
Ера неограниченог поверења у будуће приносе АИ ближи се крају, а 2026. ће одлучити да ли ће ова технологија оправдати очекивања или суочити инвеститоре са реалношћу и кризом која би надмашила „пуцање“ дот-ком балона из 2000. године.
