Шведска, која није била у рату од 1814. године, тачније 210 година, почетком ове седмице постала је 32. чланица НАТО-а. Захтјев за чланство предат је у мају прошле године и то због руско-украјинског сукоба, који је претходног викенда ушао у трећу годину.
Да ли ће та нордијска земља приступањем овом војно-политичком савезу изложити себе и своје грађане опасности од могућег продубљења кризе, односно сукоба на истоку, војно-политички аналитичари за сада не могу прогнозирати, али наводе да је оно што је и више него јасно јесте да су се Швеђани сада нашли на првој линији ватре према Русији.
За НАТО је без икакве сумње најважнији геополитички положај Шведске јер сада, када је та земља постала њихова чланица, читав североисточни дио Европе је у Алијанси.
Притисци
Парламент Мађарске одобрио је почетком ове седмице приступање Шведске НАТО-у и тиме уклонио и последњу препреку у историјском кораку те нордијске земље након деценија неутралности.
Чланство Шведске у НАТО-у подржало је 188 посланика у мађарском парламенту, док их је шесторо било против, а нико није био суздржан.
Приступање Шведске, која није била у рату од 1814. године, као и Финске, према речима европских званичника, најзначајније је проширење НАТО-а од његовог приближавања источној Европи деведесетих година.
Финска је постала чланица НАТО-а прошле године, али Шведска је била у чекаоници јер су Турска и Мађарска, земље које одржавају боље односе с Русијом него остале чланице НАТО-а предвођене Сједињеним Државама, имале приговоре.
Војни аналитичар Митар Ковач сматра да је Мађарска трпела тешке притиске САД прије свега, али и неких других водећих чланица Европске уније да Финска и Шведска постану чланице НАТО-а у првом појасу према Руској Федерацији.
– Они су једноставно успели да препарирају и јавно мњење Шведске да након што су више од 200 година били у лагодној позицији и неутрални, уђу у војно-политички савез. И то баш у овом времену, када украјинска криза добија свој максимум, када се могу наћи као мета и као држава и као њене инсталације које би се ставиле у службу НАТО инфраструктуре у том првом појасу – казао је “Гласу Српске” Ковач и додао да је тиме Шведска себе изложила као државу у првој линији ватре према Руској Федерацији.
Сматра да то дугорочно није паметна нити стратешки одмерена одлука, поготово ако се конфликт из Украјине пресели на друга рубна подручја, прије свега на балтичке државе, односно Пољску, Румунију и остале земље.
– Неће се у том односу ништа одмах променити. Русија ће помно кроз обавештајне структуре пратити да ли ће, када и у ком смислу НАТО, прије свега ове водеће земље, односно Сједињене Америчке Државе инсталирати неке офанзивне системе којима би се могли угрозити дијелови Русије. Ту мислим прије свега на ракете средњег и дугог домета или да ће се дио такозваног противракетног штита, поред Румуније и Пољске, преселити на њену територију – навео је Ковач.
Сматра да би то дубоко уздрмало цивилно друштво у Шведској те да би покушаји пристрасне сарадње са Америком могли донети немире у самој држави.
– То све у коначници може довести до доношења одлуке о забрани инсталирања тих офанзивних система па и такозваног послеракетног штита на њеној територији, а да остану формално чланица НАТО пакта – закључио је Ковач.
Модерна војска
Према речима генерал-мајора у пензији и бившег начелника Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидара Форце, улазак Шведске у НАТО био је најављен и очекиван.
– Она је већ неколико година, иако није била чланица НАТО-а, била добар партнер на терену Алијансе. Шведска је била неутрална земља. Међутим, њена неутралност као и неких других земаља у Европи, међу којима су Аустрија, Финска, Швајцарска и Србија, имала је различите модалитете – казао је “Гласу” Форца.
Швајцарској је једино призната неутралност у међународним документима, док је Аустрији наређена неутралност од стране Совјетског Савеза и великих сила.
– Финска је споразумом са Русијом постала неутрална, јер се бојала Русије иако је споразум подразумевао да ће Совјетски Савез бранити Финску ако је неко нападне, али у том споразуму није било шта ће бити ако Совјетски Савез нападне Финску – рекао је Форца.
Шведска неутралност, наглашава Форца, је била такозвана прећутна.
– Она није својим документима, као што су то урадиле Финска, Аустрија и Швајцарска, утврдила неутралност, него је она као таква била прећутна. Међутим, уназад неколико година Шведска је врло активна. Прво, када је ушла у Европску унију 1995. године нарушили су своју неутралност, а уназад неколико година је врло активна када су у питању операције НАТО-а, пре свега када је у питању Авганистан и “афричко прољеће”. Тако да је било питање дана када ће Шведска постати чланица НАТО-а – поручио је Форца.
У самој Шведској, подсјећа он, било је отпора социјалиста који су говорили да никада та земља неће постати чланица НАТО-а.
– Реалност је ишла сасвим на другу страну. Вероватно или готово сигурно, уласку Шведске у НАТО највише је допринео и сукоб у Украјини – поручио је Форца.
Посматрајући шта је Шведска за НАТО, он наглашава да је реч о малој држави која има 38.000 војника, али изузетно модерну војску.
– Та земља има развијено ваздухопловство и морнарицу. Међутим, више је ту за НАТО значајан геополитички положај Шведске јер сада када је та земља постала чланица Алијансе, североисточни део Европе је цео у НАТО-у. Практично, Русија је окружена, а Шведска посебно доприноси контроли Балтичког мора – навео је Форца
НАТО спрема ударе
С друге стране, председник Русије Владимир Путин је у свом посљедњем обраћању навео да НАТО спрема ударе на Русију те да ће посљедице бити трагичне.
– Запад покушава да нас увуче у трку у наоружању сличну хладном рату. Западна Русија мора бити прописно заштићена након проширења НАТО-а на Шведску и Финску – рекао је Путин и додао да потрошња за одбрану у Русији износи 13 одсто БДП-а.
Такође, навео је да се снаге НАТО-а спремају да ударе на њихову територију те да ће користити најефикаснија средства за то.
– Судбина било које земље која нападне Русију могла би бити “много трагичнија” од било чега са чиме би се Русија могла суочити. Западне земље мисле да су “главне”. Русофобија заслепљује људе и лишава их рационалних способности. Без Русије нема чврстог мира у свијету – рекао је Путин.
Такође, осврнуо се и на изјаву француског предсједника Емануела Макрона да земље које пружају помоћ Украјини не треба да искључе могућност слања својих трупа у Украјину, те поручио да ће посљедице по оне који стигну на фронт бити “трагичне”.
– Сећамо се судбине оних који су слали војску на територију наше земље. Они морају да схвате да ми имамо оружје које може да уништава циљеве на њиховој територији. То су људи који нису прошли кроз тешка искушења. Они су заборавили шта је то рат, мисле да је то цртани филм – поручио је Путин.
Миг из Турске
Турска, која је чланица НАТО-а више од 70 година, у први мах изнела је низ приговора на захтјев Шведске и Финске те су их оптужили и да толеришу па чак и подржавају терористичке организације, укључујући ПКК и терористичку организацију ФЕТО, групу која стоји иза покушаја пуча у Турској 15. јула 2016. године.
Међутим, у јуну прошле године Турска је са тим нордијским државама потписала меморандум на самиту НАТО-а како би се посветили легитимним и безбедносним забринутостима Анкаре, отварајући тиме и пут њиховом коначном чланству у Алијанси. Након преговора Турска је лани дала зелено свјетло за приступање Финске у НАТО, а почетком ове године то је урадила исто и за Шведску.
