Након паузе у јулу, централне банке су се у августу вратиле куповини злата. Оне су додале нето 15 тона у глобалне резерве, објавио је Светски савет за злато.
Највећи купац у осмом месецу била је Национална банка Казахстана, а на листи су се нашле и Национална банка Бугарске и Централне резерве Ел Салвадора.
Пољска, највећи купац злата од почетка године, потврдила је своју посвећеност повећањем циљног удела, наводи Светски савет за злато.
У анализи Кришана Гопала наводи се да је 15 тона додатих у златне резерве (позитивна разлика између купљеног и продатог злата) у складу са месечним трансакцијама у периоду од марта до јуна.
Аналитичар Савета сматра да то сигнализира повратак куповини након што се глобалне резерве у јулу нису промениле.
„Као што смо раније истицали, недавни скок цене злата, која је ове године достигла више нових историјских максимума, вероватно и даље ограничава ниво куповине централних банака. То може бити фактор и у тактичкој продаји. Међутим, недавно успоравање куповине не значи нужно да централне банке губе интересовање за злато. Напротив, недавни догађаји показују да централне банке остају заинтересоване за повећање своје изложености злату“, наводи Гопал.
Бугарска се придружује редовним купцима
Према подацима Савета, током августа седам централних банака пријавило је повећање златних резерви (од једне тоне или више). Супротно томе, само две централне банке пријавиле су смањење резерви у августу.
Национална банка Казахстана додала је осам тона, шести узастопни месец у којем се појавила на страни куповине. Њене залихе злата сада износе 316 тона, што је 32 тоне више него крајем 2024. године.
Национална банка Бугарске повећала је резерве за две тоне. То је највеће месечно повећање од јуна 1997. године (када је износило осам тона). Сада укупне златне резерве те земље износе 43 тоне. У јануару 2026. Бугарска ће постати 21. чланица еурозоне и могуће је да ће део злата пренети у Европску централну банку као део приступног процеса, наводи Гопал.
Централна банка Турске додала је још две тоне званичним златним резервама (које укључују резерве централне банке и трезора). Од почетка године званичне резерве те државе порасле су за 21 тону, на 639 тона.
Кина наставља с куповином
Народна банка Кине пријавила је куповину од две тоне, што је десето узастопно месечно повећање златних резерви. Укупне залихе злата сада су премашиле 2.300 тона, али и даље чине 7% укупних међународних резерви.
Централна банка Узбекистана такође је додала две тоне током августа. Укупне златне резерве сада износе 366 тона, али је то 17 тона мање него крајем 2024. године.
Чешка не стаје
Чешка народна банка (ЧНБ) наставила је стабилно акумулирање злата, купивши додатне две тоне, наводи се у анализи. Тиме се низ месечних куповина банке продужио на чак 30 месеци. Чеси сада имају 65 тона. План централне банке је да до краја 2028. године имају 100 тона злата као део међународних резерви.
„Према доступним подацима у тренутку писања анализе, Централна банка Русије (три тоне) и Банка Индонезије (две тоне) биле су једини продавци злата. Смањење руских резерви злата вероватно је повезано са програмом ковања новчића“, наводи се у документу, преноси Банкар.ме.
Пољска јури нови циљ
Анализа се осврће и на највећег купца злата у овој години – Народну банку Пољске (НБП). Она је потврдила да ће повећати циљни удео злата у међународним резервама са 20% на 30%. Пошто је раније ове године достигла претходни циљ захваљујући значајној куповини и расту цена, НБП је задржала ниво златних резерви непромијењеним. Нови циљ указује да ће НБП наставити активну куповину злата, иако је банка јасно нагласила: „Обим и темпо куповине зависиће од тржишних услова“.
„Упркос недавној паузи у акумулацији, НБП остаје водећи купац ове године. Додали су 67 тона златних резерви од почетка године. Укупне залихе злата крајем августа износиле су 515 тона“, наводи се у анализи.
