Дошао је тренутак да млади Смедеревац Борис Гујаничић оствари свој хумани подвиг који је планирао и за који се припремао дуже од годину дана – трчаће од Смедерева до Острога како би помогао тешко оболелој деци.
Пут дуг 463 километра прећи ће за лечење малишана из Смедерева, трогодишњег Матију Зотовића и дванаестогодишњу Анђелу Петровић, оболелих од тешких болести. Своју мисију Борис почиње 1.маја у 11 часова испред цркве Светог Георгија у центру Смедерева.
На Острог планира да стигне 12. маја
План је да дневно претрчи око 40 километара,а траса ће ићи преко Младеновца, Аранђеловца, Горњег Милановца, Овчар Бање, Ужица, Златибора, Нове Вароши, Пљеваља, Ђурђевића Таре, Шавника, Вучја до Острога. У црногорски манастир планира да стигне 12. маја, баш на празник Светог Василија Острошког.
Пре него што отпочне хуманитарна трка, на тргу испред цркве од 10 часова биће постављене кутије за донације.
Позивам све грађане да дођу у што већем броју и својим скромним доприносом помогну болесној деци из нашег града, каже Борис који верује да ће Смедеревци подржати његову акцију, а рачуна и на све друге људе добре воље.
Да би био физички спреман за овај изазов, Борис је за годину дана претрчао скоро пет хиљада километара, учествовао на двадесет полумаратона и маратона. Идеја се јавила у фебруару прошле године, а како каже, осећа да му је „ дата од Бога“.
Борис је као дете погрешно лечен 10 година
И сам Борис се као дванаестогодишњи дечак нашао на ивици живота. Због цисте одстрањен му је цео плућни режањ.
„Највероватније да ме је то несвесно подстакло да помогнем болесној деци јер сам се свега нагледао тих дана у болници, казао је за Политику док је ковао планове о свом подвигу.“
Жеља му је да сав прикупљени новац подели на два једнака дела и уплатити за помоћ Анђели и Матији.
Као малог, лекари су ме лечили од астме, а у ствари сам имао ехинококну цисту на плућима, која ми је пукла током фудбалске утакмице. Излила се и моја плућна крила је напунила течношћу. Био сам животно угрожен све док нисам стигао до Института за „Мајку и дете“ – рекао је Борис.
Како каже, ехинококну цисту је добио у првим годинама живота, све се манифестовало као астма, али то није била астма, испричао је Борис Гујаничић једном приликом за „Прва ТВ“.
Циста је откривена пре 10 година. Током операције видело се да је две трећине једног плућног крила буквално иструлило и лекари су морали да га одстране. Борис од тада дише са 70-75 одсто капацитета, зависно од временских услова. То му, међутим, не смета да трчи.
Иза себе има нешто више од 30 такмичења, а само у јануару је истрчао више од 300 километара у оквиру хуманитарног изазова „Види ко те јури“.
„Радио сам давно тест оптерећења колико могу да дишем. Потешкоће имам тек када кренем са трчањем, док тело не достигне температуру. Лекари кажу да донекле то јесте у реду, идем мало и на своју руку, али нико ми није забранио. Имао сам много среће, јер сам био спортиста дуго, што ми је помогло да се опоравим. Опоравак је трајао шест месеци и то само зато што ми није био отваран грудни кош. Да јесте, опоравак би трајао годину дана“ – испричао је Борис за „Прва ТВ“.
Како помоћи?
Анђела Петровић је рођена 2011. Већ у трећем месецу живота јавили су се епилептични напади да би након пет година било установљено да болује од ретке болести изазване мутацијом ЦДКЛ5 гена. За њено лечење може се послати СМС порука са бројем 92 на 2407.
Матија Зотовић је рођен 2021. године са више аномалија, пре свега кардиолошке и неуролошке природе. Помоћ овом дечаку може се уплатити путем текућег рачуна: 160-5400101188660-24.
