Бајракли џамија је једини објекат исламске верске архитектуре који је опстао до данас у Београду. Ова џамија је преживела многе промене, ратове, пожаре и обнове, али је сачувала свој оригинални изглед и аутентичност.
Џамија Бајракли смештена је у Господар Јевремовој улици, у центру Старог града. Претпоставља се да је изграђена у другој половини 17. века, као задужбина турског владара султана Сулејмана II (1687–1691). Она је била део великог комплекса који је обухватао медресу (исламску школу), мектеб (основну школу), имарет (народну кухињу), ханик (каравансарај) и гробнице. Овај комплекс називан је Бајракли, што значи „с бендером“ или „с заставом“, због заставе која се виорила на минарету.
Занимљиво је да је ова џамија током својег постојања имала различите функције и намене. За време аустријске владавине 1717–1739. године, служила је као катедрална католичка црква, посвећена Светом Јосипу. Са повратком Турака 1741. године обновљена јој је првобитна намена. Кнез Михаило Обреновић наложио је 1868. године обнову ’Бајрак’ џамије за обављање муслиманских верских обреда. Између два светска рата џамију је обнављала и Општина града Београда, а 1935. године први пут заштићена Уредбом о заштити београдских старина.
„Када су хулигани палили нашу џамију и када је фалило паметних и мудрих глава, тада је поштовани и храбри Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић стао испред разуздане масе бранећи добро од зла у свима нама“, казао је Јусуфспахић.
(Бајракли-џамија у Београду, 2004) pic.twitter.com/Hq9NM2nYnR
— Николина Бабовић (@nikolinababovic) June 5, 2021
Сви отвори на грађевини завршавају се карактеристичним оријенталним преломљеним луцима. Са спољне северозападне стране постављено је минарет – уска кула купастог крова, с кружном терасом при врху, са које мујезин позива вернике на молитву.
Унутрашња декорација џамије је скромна. Зидови су немалтерисани, са ретким стилизованим флоралним и геометризованим мотивима и калиграфским натписима стихова из муслиманске свете књиге Kурана, исписаних арапским писмом. Наспрам улаза, у унутрашњости џамије налази се плитка ниша – михраб, постављена у правцу Меке, у којој свештеник стоји током молитве, док је уздигнута дрвена проповедаоница (минбер или мимбар) постављена десно од михраба, у југозападном углу.
Над улазом је дрвена галерија (махфил).Пред улазом у џамију је раније постојао и засведени аркадни трем са три мање куполе. У дворишту се налази чесма за молитвено умивање, као и верска школа (медреса) са библиотеком. Због своје важне улоге као јединог очуваног исламског објекта, као и репрезентативности верске архитектуре и исламске културе, стављена је 1946. године под заштиту државе као споменик културе, а 1979. године утврђена је за културно добро од великог значаја.
