Црна Гора препуна је природних лепота, а једно од најлепших места и незаобилазна дестинација бројних туриста је Скадарско језеро. Бајковити бисер где се преплићу богата историја и предивна природа ово језеро представља последњу нетакнуту оазу медитеранске Црне Горе.
Ранијих векова ово је била само већа бара коју је народ називао Велико блато, а терен око ње чинио је плодну равницу на којој је узгајано жито и памук.
Према легенди језеро је насталао када је млада жена, срећна због мужевљевог повратка из рата, заборавила да затвори чесму.
Прави настанак је другачији, али ништа мање бајковит. Наиме, 1858. године догодило се јако олујно невреме, те је Дрим са албанских планина донео на ушће Бојане огромну количину песка и муља. Она је изазвала померање корита реке, а од баре настало је чувено Скадарско језеро.
Иако је плављењем плодно земљиште нестало заузврат је створено царство природе које су испуниле јединствене биљне и животињске врсте.
Скадарско језеро крије хиљаде тајни
Невероватно како се на тако малој површини нашла толика разноликост, па се просто посетилац не може одлучити да ли да ужива у посматрању птица, крстарењу језером. Или, пак, да се упусти у откривање богатог историјског наслеђа.
И за староседеоце овај предео је велика тајна. Почев од лаичког питања како вода из језера отиче у море ако је оно “ниже”. Чињеница је да је Скадарско језеро криптодепресија, тј. површина му је изнад нивоа мора, а дно испод нивоа мора. Дубина се креће од 4 до 7 м, а у потопљеним рупама, тзв. вруљама достиже дубину и до 30 м.
Језеро “скрива” чак 14 средњевековних православних манастира. Док бројне тврђаве, као што су Лесендро, Топхали, Бесац и друге, сведоче о великим биткама које су вођене против Турака на овом простору.
Острво Грможур је специфично по грађевини која је у доба књаза Николе важила за “црногорски алкатраз”, а остаци некадашњег града Обода причају причу о првој штампарији у овом делу Европе. У њој је штампана и прва књига 1494. године – Октоих.
Поред значајних историјских открића, за ово језеро везане су и бројна народна предања. А најчувенија је прича о чудовишту Блор које живи на дну језера. Оно је последњи пут виђено 2007. године. Двојица младића су тврдила да су видели рогљасту неман високу 3 и дугачку 40 м како муњевито израња из воде. Да ствар буде чуднија вест су пренели и поједини медији.
Скадарско језеро има своју Венецију
Скадарско језеро је специфично и по острвима, а највећу пажњу привлачи Врањина. Сликовито рибарско сеоце са свега 200 становника популарно је названо Венеција у малом.
Врањина је до изградње моста и насипа за магистралу била острво. Овде се налази седиште Националног парка и истоимени манастир посвећен Светом Николи.
Захваљујући близини магистралног пута, врло лако можете да посетите живописно насеље и купите увек свежу језерску рибу.
Скадарско језеро представља последњу нетакнуту оазу медитеранске Црне Горе. Јужна страна језера од Вирпазара према Албанији још увек није изложена таласу масовне експлоатације са приморја. Кривац за то је слаба саобраћајна веза са остатком света, а вероватно и близина самог мора које је далеко већи магнет за народне масе.
Други део језера западно од Вирпазара красе континеналне, зелене, мочварасте фацете. Разлог за то су две реке које се сливају у овај део језера: Морача и тајанствена Ријека Црнојевића. И овде се налази неколико занимљивих острва, манастира и прегршт историјског наслеђа прошлих времена.
Место сусрета три религије
Скадарско језеро је место где се сусрећу три религије на малом географском простору. На северној страни језера се некада налазио трон последњих владара средњевековне Зете – Жабљак Црнојевића. На цетињској страни језера се налазе питорескна рибарска села Посељани, Каруч, Додоши.
На Ободу изнад Ријеке Црнојевића отворена је прва штампарија у овом делу света, још крајем XV века. Одакле кренути у откривање овог митског простора? Да ли са воде, копна или ваздуха? За шта год се одлучили, једно је сигурно: времена неће бити довољно. Толико тога да се види, осети, доживи.
Бројни манастири обогаћују овај простор
Династија Балшића, за време своје владавине Зетом, позната је између осталог и по подизању православних манастира на острвима Скадарско језера – Старчеву, Бешки и Морачнику. Најстарији манастир са црквом посвећеном Успењу Богородице подигнут је на Старчеву између 1376. и 1378. године.
Оснивање манастира везује се за старца Макарија који је, могуће, као испосник живео на острву по коме је оно названо Старчева горица. Манастирска црква је мања једнобродна грађевина са централном куполом. Поред цркве, манастирски комплекс се састоји и од зграда конака и помоћних објеката. Опасан је високим зидом са капијом. Испред цркве налази се гроб познатог штампара Божидара Вуковића-Подгоричанина.
Манастир подигнут на острву Бешки састоји се од две цркве, старије посвећене Св. Ђорђу и млађе, Св. Богородице. Прецизних података о градњи старије цркве нема, али је могуће претпоставити да је њен ктитор био Ђурђе II Стратимировић-Балшић, те да је настала крајем XIV века. Ради се о већој једнобродној грађевини са куполом, пространом припратом и великим звоником. Мању цркву, посвећену Богородици, подигла је за свој маузолеј Јелена Балшић 1440. године, како стоји уклесано изнад врата. Црква је малих димензија, једнобродне основе са благо преломљеним сводом, што су одлике храмова подигнутих у време Црнојевића.У цркви се налази и гроб Јелене Балшић.
Слично Старчеву, и манастир Бешка је играо значајну улогу у духовном животу Зете, будући да се у њему одвијала интензивна преписивачка делатност. Манастир Морачник је подигнут на истоименом острву са црквом Св. Богородице. Први пут се помиње 1417. године у повељи Балше III, који је, могуће, био и његов ктитор. Поред цркве, манастирски комплекс сачињавају зграда конака, трпезарија и висока кула са четири спрата. Манастир је опасан каменом оградом са монументалном капијом.
Све цркве из периода Балшића биле су живописане, о чему сведоче сачувани трагови на њиховим зидним површинама. Након обнове конака живот се вратио у манастир Старчево, док су остала два и даље напуштена.
Што се тиче споменика културе и манастира, они су веома бројни на подручју Скадарског језера и они су репрезенти богате српске историје у Црној Гори. Један од њих је Пречиста Крајинска – која датира из периода од IX до XV века. Пречиста Крајинска је била центар територијалног средишта државе Зете у којој се српски кнез Јован Владимир истакао као први државотворац. Он је владао крајем x и почетком XI века, а престоница државе налазила се управо у Пречистој Крајинској, у данашњем Остросу. Ту је овај владар подигао манастир који је познат под именом Пречиста Крајинска, за који се сматра да је први подигнути манастир на просторима Црне Горе.
Зетска Света Гора
Осим ових, постоје још бројни споменици културе или пак њихови остаци. На обалама Скадарског језера и на његовим острвима, некада је било двадесетак манастира, због чега је овај крај носило назив „Зетска Света Гора“. Ако се крене даље, обалом, наићи ћете на мали градић по имену Ријека Црнојевића. То је једна мала античка метропола пуна природних лепота и историјских тековина, али и срце црногорске (српске) средњевековне државе.
Ово мало рибарско мјесто некада је био веома важан трговачки центар. Црногорски владари Балшићи и Црнојевићи многу волели овај регион, јер су климатски услови били изванредни и често су боравили у њему. Чак су и саградили своје зимске резиденције.
Од насеља која се налазе на Скадарском језеру, треба свакако поменути и Вирпазар, малу варошицу и трговачки центар Црмнице. Ово место се по први пут помиње 1242. године као Вир, у повељи српског краља Владислава врањском манастиру.
