Вољена браћо и сестре у Васкрслом Господу нашем, Богу, Искупитељу и Једином Истинитом Спаситељу, ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! ΧΡΙΣΤΟΣ ΑΝΕΣΤΗ! ΑΛΗΘΩΣ ΑΝΕΣΤΗ!
Свети апостол Павле пише о Васкрсењу Христовом [1. Коринћанима 15:12–24]
12 Ако се проповеда да је Христос васкрсао из мртвих, како то да неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? 13 Ако нема васкрсења мртвих, ни Христос није васкрсао. 14 Ако Христос није васкрсао, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. 15 Уз то, показујемо се и као лажни Божији сведоци, зато што смо сведочили против Бога да је васкрсао Христа, кога он није васкрсао ако заиста мртви не васкрсавају. 16 Јер, ако мртви не васкрсавају, ни Христос није васкрсао. 17 А ако Христос није васкрсао, ваша вера је узалудна – још сте у својим гресима. 18 Онда пропадоше и они који су умрли у Христу. 19 Ако се само у овом животу уздамо у Христа, најбеднији смо од свих људи.
20 Али, Христос јесте васкрсао из мртвих, као првенац оних који су умрли. 21 Јер, пошто је смрт дошла преко човека, и васкрсење мртвих је дошло преко човека. 22 Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. 23 Али, свако по свом реду: као првенац Христос, затим, када он дође, они који су Христови. 24 Потом долази крај, када он преда Царство Богу Оцу пошто уништи свако поглаварство, сваку власт и силу.
О спасоносним плодовима Васкрсења Христовог
Васкрсење Христово је темељ и круна наше Православне Хришћанске вере. Васкрсење Христово је прва, најважнија и велика истина, са чијим су проповедањем Апостоли започели своје проповедање Јеванђеља након силаска Светога Духа.
Као што је смрћу Христовом на Крсту извршено наше искупљење, тако нам је Његовим Васкрсењем дарован вечни живот. Због тога је Васкрсење Христово предмет сталног торжества Цркве, њене непрестане радости, која достиже свој врхунац у празнику Свете Христове Пасхе — „Данас се сва твар радује и весели, јер Христос васкрсе!“ (Канон Пасхе, песма 9).
Спасоносни плодови Васкрсења Христовог су: победа над адом и смрћу; блаженство Светих на небесима и почетак постојања Небеске Цркве и силазак Светога Духа и стварање Цркве Христове на земљи.
Победа над адом и смрћу
Људско постојање након губитка Раја има два облика: земаљски, телесни живот и живот после смрти.
Земаљски живот се завршава смрћу тела. Душа наставља да постоји и после телесне смрти, али њено стање после смрти, по речи Божијој и учењу Светих Отаца Цркве, је различито.
До доласка Сина Божијег на земљу и до Његовог Васкрсења из мртвих, душе умрлих биле су у стању одбачености, далеко од Бога, у тами, у аду, у подземљу (хебрејски „Шеол“, Постање 37:35). Бити у аду било је као духовна смрт, како се изражава у речима старозаветног Псалма: „У аду ко ће Те славити?“ (Псалам 6:6).
У аду су биле затворене и душе старозаветних праведника
Старозаветни праведници су на земљи живели вером у будућег Спаситеља, као што објашњава Апостол Павле у 11. поглављу Посланице Јеврејима, и после смрти чекали своје избављење. Тако је било до Васкрсења Христовог, до Новог Завета: „И ови сви, добивши сведочанство вером, не примише обећање, јер Бог нешто боље за нас предвиде, да они без нас не дођу до савршенства“ (Јеврејима 11:39–40). И њихово избављење било је и наше избављење.
Христос је, после смрти на Крсту, сишао душом и Божанством у ад, док је Његово тело лежало у гробу. Он је проповедао спасење заробљенима у аду и извео одатле све старозаветне праведнике у Царство Небеско.
О томе пише Свети Апостол Петар: „Јер и Христос једанпут пострада за грехе, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, уморен телом, али оживљен Духом; којим и сиђе и проповеда духовима у тамници“ (1. Петрова 3:18–19).
И даље: „Јер се зато и мртвима проповедаше Јеванђеље, да буду осуђени по човеку телом, а да живе по Богу духом“ (1. Петрова 4:6).
Свети апостол Павле говори исто: цитирајући Псалам „Узишавши на висину, одвео си робље у ропству“, он наставља: „А шта значи што је узишао, ако не да је и сишао у доње делове земље? Који је сишао, исти је и Онај који је узишао изнад свих небеса, да испуни све“ (Ефесцима 4:8–10).
По речима Светог Јована Златоустог: „Ад је био заробљен од Господа који је сишао у њега. Био је опустошен, исмејан, погубљен, оборен, свезан.“ (Беседа на Пасху)
Васкрсење Христово је залог нашег васкрсења
Са уништењем брава ада, то јест немогућности изласка из њега, уништена је и сила смрти. Смрт је постала само прелазак ка бољем животу, а телесна смрт само привремена појава, јер је Васкрсењем Христовим отворен пут ка Општем Васкрсењу.
„А сада је Христос васкрсао из мртвих, и постао првина оних који су уснули“ (1. Коринћанима 15:20).
Васкрсење Христово је залог нашег васкрсења:
„Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети…“ (1. Коринћанима 15:22–23).
Тропар Пасхе објављује победу:
„Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, и онима у гробовима живот дарова.“
Блаженство светих на небесима
Пре Свог одласка ка Оцу, Господ Исус Христос рече Апостолима: „У дому Оца Мога многи су станови. Ако не би било тако, казао бих вам. Идем да вам припремим место. И ако одем и припремим вам место, опет ћу доћи и узети вас к Себи, да где сам Ја, и ви будете.“ (Јован 14:2–3)
Спаситељ се молио Оцу: „Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са Мном где сам Ја, да гледају славу Моју.“ (Јован 17:24)
Апостоли изражавају жељу да се разреше и буду са Христом (Филипљанима 1:23), знајући да имају „дом нерукотворен, вечан на небесима“ (2. Коринћанима 5:1).
Слика живота Светих на небесима дата је у Откровењу. Свети Јован Богослов види око престола Божијег двадесет и четири престола и старце у белим ризама са златним венцима (Откр. 4:4). Видeо је душе мученика под жртвеником (Откр. 6:9), као и велико мноштво народа пред престолом Божијим (Откр. 7:9–10).
Небеско Царство назива се: „Град Бога живога“, „Горњи Јерусалим“, „Црква прворођених“.
Тако је Велико Царство Христово отворено на небесима. У њега су ушле душе праведника Старог Завета, а затим и Апостоли, мученици и исповедници. До краја света оно ће се испуњавати до пуноће времена.
