Ако људи не желе да виде нарастање кризних појава онда ће ХХI век бити за њих врло суров. Ја то зовем „синдромом Сидонија Аполинарија“. У V веку наше ере у Риму је живео човек по имену Сидоније Аполинарије. Нађена су његова писма пријатељу у којима пише: „Ми живимо у прелепом времену, мир и спокојство царују око нас; седим поред базена своје виле, вилин коњиц лебди над водом, ово је прекрасан свет…“ Ускоро је Рим пао. То је слепило. Донекле оно настаје због незнања, а донекле због – просто неспремности да се разуме, види.
Што се тиче данашње ситуације, када људи говоре: „Но, сада је све добро, сигурно“… Ствар је у томе што је свет апсолутно јединствен, и у њему се све више и више сукоба распламсава. При томе, ситуације се непрестано заоштрава. У Толкиновом „Господару прстенова“ постоји једна слика – „завеса таме се подиже над светом“. Оно што се сада догађа у свету је накупљање негативних тенденција. У неком моменту квантитет ће прерасти у квалитет. Историјски догађаји се врло брзо одигравају. Бака једне моје познанице је рекла: „Ти не можеш да замислиш како је брзо пропао НЕП. Ето, до ручка су све продавнице биле отворене, а после ручка, све је било затворено“. И револуцију 1917. године, и рат 1914. године, и Велики отаџбински рат људи су чекали, чекали… А они су дошли изненада, неочекивано. Зато, ако ти људима који сматрају да „није лоше“… ако им је лакше тако да живе, нека их, Бога ради! Но, после ће то жестоко платити, јер невоља може доћи изненада. Не говоре без разлога „упозорен је већ наоружан“. Добро је ако може да прође без проблема. Али, вероватно ће бити другачије. И то врло брзо.
Да бисмо преживели у суровим условима потребно је не само анализирати и разумети тенденције (то је обавезно), потребно је бити и физички спреман за лишавање, оскудице…
Током читавог ХХI век очекује нас борба на свим нивоима, унутар елите, између елита и средњег слоја, унутар средњег слоја, нижег слоја и елита, унутар нижег слоја… То је карактеристично за епохе „мрачних векова“. На све то продире огромна количина миграната, почиње хаотично Брауново кретање, и потребно је знати како га користити.
У наредних 20-30 година уједињаваће нас оно што желимо да останемо у историји, оно што јесмо – носиоци одређеног цивилизацијског културног кода, који је стар 1000 или више година, који желе да отму заједно са нама самима.
С руског превео: Александар Мирковић
