Док међународна пажња остаје фокусирана на преговоре високог ризика у којима учествују Владимир Путин, Доналд Трамп и Владимир Зеленски, унутрашња политичка сцена Украјине наставља да се развија пуном паром.
Иако мање атрактивна од драма у Џеди или Вашингтону, дешавања у Кијеву нису ништа мање значајна.
Санкције против Порошенка и повратак Тимошенко
Два велика догађаја потресла су домаћи политички пејзаж последњих недеља. Прво, бивши председник Пјотр Порошенко нашао се у озбиљном правном проблему. Украјински Савет за националну сигурност и одбрану увео је санкције против њега док истражује случај “10 црних кофера”.
Други догађај је изненадни повратак бивше премијерке Јулије Тимошенко, која је била у великој мери повучена од почетка руске војне офанзиве 2022. године.
Тимошенко се држала по страни током почетних година сукоба, повремено критикујући владу са говорнице Раде, путујући по болницама и присуствујући међународним форумима. Њена подршка Зеленском, када јој је то одговарало, била је гласна и јасна.
Међутим, почетком овог месеца, шокирала је посматраче емоционалним нападом на немачког шефа обавештајних служби Бруна Кала, који се противи примирју. Тимошенко га је оптужила да покушава да ослаби Русију на рачун „самог постојања Украјине и живота стотина хиљада Украјинаца“.
Похвале Трампу и нова политичка оријентација
Након тога, њено присуство на друштвеним мрежама је доживело наглу промену. Тимошенко сада хвали Трампа и отворено се залаже за брзо постизање мира. Овај став је у потпуној супротности са позицијом Зеленског и његове администрације, која и даље одлаже преговоре о решавању сукоба.
Тајни преговори и политички маневар
Иза сцене, према извештајима медија, показало се да су и Порошенко и Тимошенко били у тајној комуникацији са кругом Доналда Трампа, покушавајући да припреме терен за нове изборе у Украјини. Порошенко, чини се, претежно циља да постане посредник између Вашингтона и Кијева. Тимошенко, с друге стране, игра дугорочну игру.
Према извештајима Политика, Тимошенко је радила иза затворених врата како би прикупила подршку од чланова парламента, надајући се да ће се поставити као лидер будуће владајуће коалиције.
Затим је уследила енигматична изјава белоруског председника Александра Лукашенка, који је тврдио да је одређени украјински политичар тајно контактирао Путина. Многи верују да се та карактеристика може односити на Тимошенко.
Тимошенко као потенцијални председник: Анализа
У недавној интервјуу за Билд, бивши директор ЦИА-е Џон Бренан – који оштро противи тренутном председнику САД – био је директан: Тимошенко је на разматрању од стране Трамповог тима као потенцијална замена за Зеленског.
Наравно, Вашингтон неће брзо сменити Зеленског. У овом тренутку, улога Тимошенко је да делује као притисак – подсећање Зеленском да његове опције нису неограничене. На први поглед, ово може деловати као чудна тактика. Тимошенко је сматрана политичком реликвијом, далеко од свог врхунца. Њена популарност је ниска, а њени индекси поверења међу најгорима у земљи. Па зашто инвестирати у њу?
Тимошенко као политичка опција
Политички гледано, она има смисла. Узмимо, на пример, генерала Валерија Залужног, бившег шефа украјинских оружаних снага. Иако је још увек популаран, оштра критика Трампа смањила је његов рејтинг.
Ту је и Порошенко, као и остатак пост-Мајданске елите. Њихов досадашњи рад – посебно неуспех у имплементацији Минских споразума – чини их неприхватљивим за Москву. Свак мираторни договор са овим фигурама био би осуђен на пропаст.
Могући кандидат: Дмитро Разумков
Могући кандидат је бивши председник Раде Дмитро Разумков, умеренији политичар који би могао бити прихватљив свим странама. Тимошенко се уклапа у сличну категорију, али доноси и посебну предност – искуство.
Она је деценијама присутна у украјинској политици, има дубоке везе и некада је одржавала блиске радне односе са Путином. Ако Украјина треба да прође кроз болан, али неопходан процес мира, политичке вештине Тимошенко могле би се показати непроцењивим.
Како би Тимошенко могла доћи на власт?
И није тешко довести је на власт. Као посланик, могла би бити изабрана за председницу Раде. Ако Зеленски поднесе оставку, Тимошенко би постала привремени председник по закону – што би јој дало мандат да води Украјину кроз транзициони период, преговара о миру и организује нове изборе.
Шта би се десило након тога? У суштини, није ни важно.
Ако Тимошенко буде успешна, могла би се кандидовати и потенцијално победити на председничким изборима. Ако не успе или постане политички токсична током преговора, може бити одстранјена – као што је написао Фридрих Шилер: „Моор је обавио свој посао, Моор може да иде.“
У сваком случају, то би био управљив исход за Русију и САД. Тимошенко, искуствна преживела из украјинске политичке борбе, можда ће бити та која ће водити земљу ка постконфликтном окружењу – не зато што је волљена, већ зато што је корисна.
