Овогодишње истраживање о физичкој форми и здрављу, које је спровела фармацеутска компанија Галеника, открива главне здравствене изазове са којима се сусрећу становници Србије са вишком килограма.
Процењујући свој вишак килограма, 37 одсто мушкараца каже да има између пет и десет килограма вишка. Истог је мишљења 45 одсто жена.
Најчешћи здравствени проблем у вези са вишком килограма и гојазношћу су срчане болести, укључујући висок крвни притисак. Њих пријављује чак 32 одсто испитаника из Србије (19 одсто мушкараца и 13 одсто жена).
Проценат мушкараца који каже да није имао здравствене проблеме повезане са вишком килограма износи 63. Знатно је мање жена без здравствених проблема – 46 одсто. Ова разлика између мушкараца и жена говори у прилог томе да су жене критичније и свесније када је реч о здрављу, прегледима и превенцији.
Угроженији су у градовима и предузетници
У Београду од депресије и мигрене пати 9 односно 10 одсто испитаника, а и ова стања могу бити последица вишка килограма. Овакве емоционалне и неуролошке последице су посебно изражене у урбаним срединама, услед убрзаног начина савременог живота.
Податак да 17 одсто самозапослених испитаника има кардиолошке проблеме може указати на то да они, водећи рачуна о сопственом бизнису, занемарују здравље, а као резултат тело трпи последице.
Окружење може бити мотивација за позитивне промене
Чак и гојазност чланова породице утиче на испитанике тако да се осећају равнодушно или разочарано (43 одсто) или забринуто (29 одсто). Скоро трећина испитаника наводи да црпи мотивацију из породичних проблема са вишком килограма. Сви ови подаци наглашавају емоционалну тежину проблема гојазности и перцепције вишка килограма.
Када се неки члан њихове породице бори са вишком килограма, скоро трећина (32 одсто) жена осећа се забринуто, односно плаши се да је то нешто што ће и њих задесити и што не могу да спрече, а такав начин размишљања може да доведе до одустајана. Исто осећа 25 одсто мушкараца. Одустајање од борбе против гојазности због породичне историје је забрињавајуће и ризично.
С обзиром да гојазност доводи до других, комплекснијих обољења током живота, наглашен је значај подизања свести о превенцији и активној борби против вишка килограма.
Савремене терапије – прилика за едукацију
Глобално гледано, лекови на бази пептида против гојазности и дијабетеса уживају све веће поверење због своје ефикасности и безбедности за пацијенте.
У Србији су се жене показале као нешто отвореније да по препоруци лекара прихвате неку од савремених терапија гојазности – њих 16 одсто наспрам 11 одсто мушкараца.
У групи гојазних испитаника, којима је оваква терапија најпотребнија, проценат је највиши и износи чак 25 одсто. Скоро 40 одсто гојазних нису сигурни, чиме се отвара простор за здравствену едукацију.
