Продаја фалсификованих лекова је најбрже растућа и друга најпрофитабилнија криминална активност у свету, која годишње однесе 700.000 живота, изјавио је данас представник Агенције за лекове и медицинска средства Србије Павле Зелић и најавио одржавање међународне конференције „Свет заједно против фалсификованих медицинских производа“ 14. октобра у Београду, у Привредној комори Србије.
Међународна конференција у Београду
Конференција ће окупити фармацеутске стручњаке са шест континената, али и представнике Министарства здравља, инспекцијске службе, полиције, царине и тужилаштва.
„Важно нам је да пренесемо поруку да су фалсификовани лекови претња која је свеприсутна, а највише на интернету где се путем друштвених мрежа, посебно Тик Тока, таргетирају млађе генерације“, рекао је Зелић за Танјуг.
Која је зарада од фалсификованих лекова на глобалном нивоу?
Према његовим речима, фалсификовани лекови инкасирају више од 430 милијарди долара на годишњем нивоу, а једини легални извор лекова јесу апотеке.
Зелић апелује на грађане да избегавају куповину лекова путем интернета, као и да уколико дођу у контакт са сумњивим леком, то пријаве надлежним службама, пре свега Агенцији за лекове и медицинска средства Србије.
Интернет као главно жариште
„Више од 50 одсто лекова који се налазе на интернету су фалсификовани, а 10 одсто глобалног промета лекова чине лажни лекови. Они су најзаступљенији у земљама суб-сахарске Африке, Јужне Америке, Централне Америке, Југоисточне Азије, али такође пролазе и преко граница Србије и одлазе ка западној Европи где на њима може много да се заради“, рекао је Зелић.
Примери из света
Он напомиње да је у свету било случајева да фалсификовани лекови путем ланца снабдевања доспеју и у апотеку.
„Једна италијанска мафијашка породица је тако пласирала лекове против канцера у Италији и одатле их пласирали у болнице у Немачкој, Шведској и Великој Британији“, навео је Зелић.
Стање у Србији и региону
На питање колико је овај проблем присутан у Србији и региону у односу на свет, Зелић истиче да је у Србији забрањена куповина лекова на интернету што смањује могућност да такви лекови доспеју у руке наших грађана.
„Откад постоји лек, постоји и лажни лек. У последњих 30 година фалсификатори су постали изузетно софистицирани – умеју да имитирају изглед кутије, па и саме таблете.
У афричким земљама и неким другим неразвијеним регијама света, лекове можете купити и на пијацама. Србија и регион нису били превише угрожени у претходним годинама, углавном зато што нисмо довољно атрактивно тржиште.
Много се више могло зарадити у Француској, Немачкој, Великој Британији и скандинавским земљама, где су управо одлазили ти производи“, навео је Зелић.
Опасни састојци и ризици по здравље
Он је истакао да фалсификовани лекови могу изазвати озбиљне нуспојаве, наводећи да су стручњаци у таквим лековима проналазили антифриз, отров за пацове, прах од цигле, восак за подове и боју за асфалтне путеве.
„Све чешће се фалсификују лекови за оне који су животно угрожени, скупи лекови, лекови за ретке болести, лекови за децу којима треба неопходна терапија, а добиће нешто што не само да им неће помоћи, већ им може погоршати стање“, упозорио је Зелић.
Сарадња институција у борби против фалсификата
Када је реч о борби против фалсификованих лекова на тржишту, Зелић каже да су надлежне институције у Србији умрежене са европским партнерима и Светском здравственом организацијом.
„Потребно нам је више очију на терену, потребно нам је више оних који ће бити спремни да сарађују, јер овде није поента некога јурити зато што је себе довео у ризик и био обманут, већ управо наћи те криминалце који зарађују стотине милијарди долара“, рекао је Зелић Танјугу.
Који је циљ конференције?
Међународну конференцију „Свет заједно против фалсификованих медицинских производа“ организује Агенција за лекове и медицинска средства Србије у сарадњи са Привредном комором Србије.
Главне теме биће глобални трендови у производњи и промету фалсификованих лекова, искуства и изазови у појединим регијама, улога регулаторних агенција, полиције и правосуђа, сарадња са међународним организацијама (СЗО, Савет Европе, ЕУ, ИНТЕРПОЛ), јачање капацитета и комуникација са грађанима.
Скуп представља прилику да се потврди посвећеност Србије глобалним напорима у борби против једне од највећих претњи по безбедност пацијената и јавно здравље, наводе организатори.
