Педијатар Саша Милићевић рекао је данас да савремени начин живота утиче на здравље најмлађих, наводећи да сталне мутације вируса и бактерија додатно утичу на то да се деца све чешће разбољевају.
“Вируси и бактерије стално мутирају и мењају се, па све чешће нападају имунолошки систем деце. То не значи да су деца данас ‘килавија’, већ да њихов имунитет још увек није потпуно развијен. Дијагностика је такође напредовала – сада можемо да откријемо болести за које раније нисмо ни знали”, навео је Милићевић за К1.
Додао је да савремени начин живота додатно утиче на здравље најмлађих, прецизирајући да су деца уморнија него раније, да мање спавају и мање се крећу.
“Када се све то сабере, јасно је зашто су болеснија него пре”, рекао је педијатар.
Говорио је о томе да родитељи често посежу за инхалаторима, па је објаснио да је инхалирање физиолошким раствором безопасно, али и да не треба користити инхалаторе без преке потребе.
“Ипак, треба користити само када лекар то препоручи и мора се тачно знати шта се у њега ставља”, рекао је Милићевић.
Он је истакао да су кијавица, стомачни вирус, варичеле, вирус руку, ногу и уста најчешће добијају у колективу.
“Кијавица има највише. Стомачни вируси су такође актуелни, стално их имате, зими и лети. Варичеле, исто се јављају у сваком годишњем добу. Такође има вирус руку, ногу, утса који плаши родитеље. Он прође сам од себе, али је јако непријатан. Нападне уста и стопала и дланове. Појаве се ранице, некада нокти отпадну, па делује драматично. Тога има пуно. Најчешћи су ирино вируси, дисајни. Има деце и која су клицоноше, уопште нису болесна”, навео је Милићевић.
Прецизирао је да су најчешћи риновируси, односно вируси дисајних путева.
“Има и деце која су клицоноше – потпуно су без симптома, а ипак преносе инфекцију”, објаснио је педијатар.
Милићевић је истакао да се код деце симптоми прехладе јављају пре него што почне да кашље или кија, наводећи да се симптоми јављају кроз смањен апетит, раздражљивост, “сјајне, цакласте” очи и немиран сан.
Педијатар је нагласио и да родитељи треба да буду опрезни са употребом антибиотика, наводећи да како бисмо знали који антибиотик да дамо, морамо најпре да утврдимо да ли је у питању вирусна или бактеријска инфекција.
“Ако је вирус – антибиотик неће помоћи, а ако је бактерија потребно је да знамо која бактерија је узрочник. Зато је пре терапије важно урадити брис носа и грла, комплетну крвну слику и ЦРП тест”, навео је Милићевић.
