Климатске промене све више тестирају српску производњу, али баш у тим условима старе, аутоктоне сорте показују да су најпоузданији савезници пољопривредника.
Климатске промене одавно нису далека претња – оне већ сада обликују свакодневицу српских пољопривредника. Дуготрајне суше, изненадни пролећни мразеви, температурни рекорди у летњим месецима и град који за неколико минута може уништити цео род – сви ови изазови намећу питање: на чему градити стабилност производње у годинама које долазе?
Све више се показује да одговор лежи у домаћим, аутоктоним сортама воћа, поврћа и винове лозе. За разлику од увозних хибрида, који дају висок принос само у идеалним условима, домаће сорте су кроз генерације селекције и адаптације развиле отпорност на стрес и климатске екстреме.
У виноградаству то најбоље показује тамјаника
У виноградарству то најбоље показује тамјаника – сорта која не само да пркоси сушама и болестима, већ својим квалитетом постаје препознатљив бренд на тржишту вина.
Код воћарства, стара сорта шљиве пожегача, иако често занемарена у комерцијалној производњи, остаје симбол стабилности и квалитета, док у повртарству старе сорте парадајза и паприке издржавају услове у којима модерни хибриди често заказују.
Ово генетичко наслеђе представља прави штит домаће пољопривреде, јер обезбеђује сигурније приносе чак и у годинама које производњи нису наклоњене.
Очување и ширење домаћих сорти има и снажан економски потенцијал
У времену када глобално тржиште све више тражи аутентичне и локалне производе, управо домаће сорте могу постати бренд Србије. Производи са географским пореклом, настали од аутентичних сорти, имају већу вредност и препознатљивост, што пољопривредницима даје додатну конкурентску предност.
Стручњаци упозоравају да је неопходно јачати банке гена, регионалне расаднике и подстицаје за газдинства која узгајају аутоктоне сорте. То није само питање очувања традиције, већ и дугорочне стратегије безбедности хране и отпорности производње.
Како домаће сорте постижу свој пуни потенцијал?
Иако саме по себи издржљиве, домаће сорте свој пун потенцијал постижу када се комбинују са савременим агротехничким мерама – системима за наводњавање, органском заштитом и регенеративним методама. Тај спој традиције и технологије може бити основа новог развојног циклуса српске пољопривреде.
Домаће сорте нису само носталгија и сећање на прошлост – оне су сигурност будућности. Србија данас има прилику да, кроз комбинацију традиционалног семена и савремених метода производње, обезбеди стабилну производњу, сачува културни идентитет и створи конкурентан бренд на светском тржишту.
