Тим инжењера је осмислио импресиван нацрт за свемирску летелицу Chrysalis, дугу готово 58 километара, која би једног дана могла да превезе до 2.400 путника на Алфа Кентаури, нама најближи звездан систем.
Ова амбициозна визија недавно је овом међународном тиму донела главну награду на такмичењу Project Hyperion Design Competition, покренутом прошле године од стране међународног конзорција научника, инжењера и урбаниста, пише Live Science.
Концепт Chrysalis звучи као да је директно преузет из научнофантастичног романа. Ово хипотетско станиште, непрекидном ротацијом око властите осе, стварало би гравитацију сличну Земљиној.
Како би функционисао концепт Chrysalis?
Структура се састоји од неколико слојева налик љускама лука, а сваки има своју сврху. Унутрашњи слојеви били би посвећени становању, вртовима, складиштима, производњи хране и одржавању екосистема, док би постојали и заједнички простори за дружење.
Сваку од ових љуски покретали би реактори на нуклеарну фузију, што је технологија коју, човечанство још није успело практично да примени на Земљи.
Chrysalis је замишљен као низ фаза, при чему је свака „потпуно аутономно и целовито” станиште. Слој најближи језгру обезбеђивао би простор за биљке, микробе и стоку, са различитим екосистемима попут тропских и бореалних шума, како би се очувала биоразноликост.
Поглед у бескрај и контрола популације
Други слој садржавао би заједничке просторе, а трећи „3Д исписане стамбене модуле”. Најудаљенија љуска служила би као складиште за стројеве и ресурсе.
Посебно се истиче „Космичка купола”, висока око 130 метара и пречника 360 метара, која би пружала контролисано окружење без гравитације, топлотну изолацију и заштиту од свемирског зрачења. То би уједно било и једино место где би становници могли да посматрају свемир, слободно лебдећи у бестежинском стању.
„Кроз прозирне панеле куполе, становници ће моћи да посматрају свемир иза свемирске летелице”, наводи се у сажетку пројекта.
План предвиђа и контролу популације
Будући да је Chrysalis генерацијски брод, план предвиђа и контролу популације. Становници би имали трогодишњи период предвиђен за репродукцију, између 28. и 31. године живота, уз ограничење на двоје деце по особи, „не нужно са истим партнером”, преноси Индекс.
Циљ је одржати стабилну популацију од око 1.500 појединаца током три генерације. Вештачка интелигенција имала би кључну улогу у обезбеђивању „отпорности целокупног друштвеног система, бољег преноса знања између генерација и дубљег увида у динамику комплекса”.
View this post on Instagram
Иако је реч о фасцинантној и детаљној визији вишегенерацијског путовања, Chrysalis је још увек чврсто у домену научне фантастике.
Осим проблема непостојања практичне нуклеарне фузије, производни процеси потребни за изградњу структуре дуге десетинама километара у нултој гравитацији, далеко надмашују све што је човечанство до сада постигло.
Чак ни концепт вештачке гравитације помоћу центрифуге није у потпуности истражен.
