Љубитељи српске епске поезије знају да је поред Бановић Страхиње постојао још један Бановић, такође, јунак, али који је у свести народа, па чак и оних добрих познаваоца историје – мање познат.
Био је то Секула Бановић. Он је главни протагониста песме „Бановић Секула и Јован Косовац“. И о Секули Бановићу постоји мало трагова, а управо ово народно предање је очувало успомену на још једног Бановића.
Секула Бановић је назван Секулом Сењанином у две народне песме и то у песми „Љуба и сестра спасавају Секула Сењанина“ и у песми „Повређени понос младога Секула Сењанина“.
Као и многи српски јунаци и Бановић Секула имао је надимке, а један од моћнијих био је надимак „дете – јунак“. А такође, као и остали српски јунаци био је повезиван са змајевима.
Подсетимо, значење змаја у српкој митологији има позитиван предзнак. Оно око чега су антрополози сагласни је да су митови и легенде о змајевима настале у разним културама и то независно једна од друге. Тако срећемо појам змаја у многим културама и религијама.
Многе басне, бајке, народна предања и народне епске песме сведоче у корист добробити змајева: „Штогод има Србина јунака, свакога су одгојиле виле, многога су змајеви родили“.
А када говоримо о историјској подлози за лик Секуле Бановића, претпоставља се да се ради о Јаношу Секељију. Историјски подаци кажу да се поуздано зна да је губернатор Краљевине Угарске Јанко Сибињанин (Јанош Хуњади) 1446. поставио „за бана Славоније свога рођака Јанка Секулу“.
Подсетимо, Бановић Страхиња везује се за Косовски бој 1389. године, док се Бановић Секула спомиње у Косовском боју 1448. године. Такозвана, Друга косовска битка је вођена од 17. октобра до 20. октобра 1448. године на Косову пољу између снага краљевине Мађарске (ојачаних влашким одредима) предвођених Јаношом Хуњадијем са једне и Турака Османлија предвођених Муратом II (1421—1451) са друге стране.
