Према новом извештају који преноси Ројтерс, централне банке широм света суочавају се са ризиком да их изненаде снажни поремећаји на тржиштима рада узроковани климатским променама. Студија коју је објавила Лондонска школа економије упозорава да ће, ако не прилагоде своје монетарне политике, последице по економску стабилност и инфлацију могле бити озбиљне.
Истраживање, које је спровео Центар за стручност у економској транзицији (CETEx), открива да ће климатске промене смањити продуктивност рада чак и ако се глобално загревање ограничи на релативно оптимистичних 1,5 до 2 степена Целзијуса. Најизложенији сектори су пољопривреда, грађевинарство и друге делатности које зависе од рада на отвореном и осетљиве су на екстремне врућине. С обзиром на то да је чак 1,2 милијарде радника у 182 земље света рањиво на климатске поремећаје, извештај позива монетарне ауторитете да посвете знатно већу пажњу еколошким ризицима — од природних катастрофа до последица зелене транзиције.
„Наше истраживање показује да би централне банке требало да интегришу еколошке ризике за запошљавање у своје политике и операције“, изјавио је Џо Фајртаг, аутор извештаја и виши политички сарадник у CETEx-у.
Док су институције попут Европске централне банке (ECB) и Банке Енглеске већ истакле опасности које произилазе из климатских промена и њиховог потенцијалног утицаја на инфлацију, раст и здравље банкарског сектора, друге заузимају другачији став. Амерички Федерални резерв (Fed), по мишљењу многих најутицајнија централна банка на свету, раније ове године се повукао из мреже ауторитета усмерене на климу, што отвара питања о дубини њихове посвећености решавању ових проблема.
Извештај је утврдио да ризици нису равномерно распоређени. Богате земље највише су изложене опасностима које произилазе из транзиције са индустрија које интензивно загађују животну средину. Са друге стране, сиромашније регије у Африци, Азији и Латинској Америци суочавају се са већом претњом од физичких ризика, као што су разорне поплаве и дуготрајне суше. Ови различити притисци, у комбинацији са демографским променама и строжијим имиграционим политикама, могли би додатно оптеретити тржишта рада у развијеним земљама. Фајртаг такође упозорава да поремећаји на тржишту рада могу појачати постојеће социјалне неједнакости, нарочито у државама са ригидним законодавством о раду.
Познато је да је инфлација по правилу виша на тржишту са мањком радне снаге, а висока инфлација може бити и последица ниске продуктивности — управо онога што климатске промене могу узроковати. Фајртаг је прегледао мандате 114 централних банака и утврдио да их само 15, укључујући Банку Енглеске, изричито наводи запошљавање као примарни или секундарни циљ. Fed и Аустралијска централна банка такође имају запошљавање као темељни циљ своје политике.
Управо би им тај фокус на запошљавање могао пружити покриће за предузимање одважнијих корака како би се ублажио утицај климатских промена на тржиште рада. „Ако им мандат то дозвољава, централне банке могле би предузети активније кораке за подстицање потражње за радницима у нискоугљеничним или климатски отпорним секторима и на тај начин олакшати ову транзицију“, закључио је Фајртаг.
