Румунија је поново у жижи европске и светске јавности, пошто су председнички избори открили дубоке идеолошке поделе и најавили могући политички заокрет.
Узалуд вам труд свирачи“ – могло би се рећи након недељних избора у једној од најважнијих источних чланица Европске уније – Румунији. Наиме, многи се још сећају немилих сцена након прошлогодишњег првог круга председничких избора на којима је неочекивану победу однео крајње десни кандидат Калин Ђорђеску, и када је уставни суд те земље предузео потез без преседана и поништио изборе два дана пре другог круга. Ускоро је уследио и његов правосудни прогон и забрана учешћа на наредним изборима.
Из званичних структура Европске уније тада је стизала снажна подршка властима у Букурешту за елиминацију Георгескуа, док су европске десне странке према њему исказивале отворену солидарност, али – што је најважније – и кругови око америчког председника Доналда Трампа, као и Трамп лично.
Ништа није помогло, јер Румуни желе промене
Међутим, чини се да ништа није помогло: ни оптужбе за злоупотребе у финансирању кампање, ни оне да је уживао подршку од стране Москве и штошта друго. Јер, иако Георгеску није могао да учествује у јучерашњем првом кругу румунских председничких избора, на истим је поново победио његов симпатизер, евроскептик и присталица америчког председника Доналда Трампа и италијанске премијерке Ђорђе Мелони – Ђорђе Симион.
То јасно указује да су Румуни жељни промене и да неславна епизода с Георгескуом није баш онако „једноставна“ како су је румунске власти желеле приказати свом народу и свету.
Наиме, према непотпуним резултатима са скоро 98 одсто бирачких места у земљи, Симион се пласирао у други круг избора уверљиво победивши у првом кругу с око 41 одсто гласова испред другопласираног градоначелника Букурешта и центристичког кандидата Никушора Дана који је освојио око 20 одсто гласова.
Излазност бирача била је готово иста као и прошле године, с око 9,5 милиона људи, односно око 53 одсто бирача, који су изашли на биралишта, према подацима румунске изборне комисије.
Другопласирани 55-годишњи Дан, кандидат с антикорупцијском платформом, тесно је, с 20,9 одсто, претекао бившег сенатора Крина Антонескуа (65), такође центристичког кандидата, с 20,2 одсто, кога подржавају три странке у прозападној коалиционој влади – па је резултат за прозападне снаге у Румунији још гори.
Симион и Дан крећу у нову изборну утакмицу у другом кругу који ће се одржати 18. маја, ако коначни резултати потврде овакав постојећи резултат након што се преброје гласови дијаспоре.
Дестабилизација НАТО-а и ЕУ?
Симионова победа могла би изоловати земљу, нарушити приватна улагања и дестабилизовати источни бок НАТО-а, кажу политички посматрачи.
Такође би проширила групу евроскептичних лидера у ЕУ која већ укључује мађарског и словачког премијера Виктора Орбана и Роберта Фица, у време када се Европа бори с формулисањем свог одговора Доналду Трампу. Јер румунска политичка карта са Симионовом победом у првом кругу изгледа потпуно другачије.
Симион се представља као присталица покрета америчког председника Доналда Трампа „Учинимо Америку поново великом“, оштро критикује руководство ЕУ, жели да заустави војну помоћ Украјини и оставиће ЕУ у кризи док још једна кључна земља прети да ће окренути леђа главним европским политикама.
„Обeћавам да ћу увек слушати вољу народа. Овде сам да служим Румунима, а не обрнуто“, рекао је Симион у изјави у понедељак ујутру.
У својој првој реакцији откако је обезбедио место у другом кругу председничких избора, Дан је други круг описао као битку између прозападног правца за Румунију, који он представља, и антизападног правца. „Наш задатак је да убедимо Румуне да Румунији треба прозападни правац и наша ће кампања бити усмерена на то у наредне две недеље“, рекао је у понедељак ујутру, преноси Геополитика.
Изборе пратили и у Брисели и у Вашингтону
Резултати избора пажљиво се прате у Бриселу и Вашингтону. Ништа необично, јер је Румунија постала најновије идеолошко бојно поље између крајње деснице и политичког естаблишмента. Исто бојно поље сада се огледа и између САД-а и ЕУ, а Румунија – рекли бисмо – само прати трендове.
Јучерашњи резултати првог круга уједно су и пораз за румунску владајућу коалицију коју чине Социјалдемократска странка (ПСД), Национална либерална странка (ПНЛ) и мађарска мањинска странка УДМР – која је, пак, подржавала Антонескуа.
Он је признао пораз у понедељак рано ујутру, рекавши да је на владајућој коалицији да одлучи ког ће кандидата подржати у другом кругу и позвао своје бираче да изађу на други круг избора.
Огласио се и победник
Победник првог круга Симион очигледно је успео да искористи изборну подршку коју је прошле године остварио Георгеску, рекавши да ће имати посао за њега – можда чак и као премијера.
„Приближавамо се изузетном резултату, далеко изнад онога што приказују телевизијски канали система, који су изазивали поделе, ширили отров и искривљавали све што сам рекао“, рекао је Симион у поруци пројектованој у седишту своје странке након објаве резултата излазних анкета.
У понедељак ујутру Симион се заветовао да ће поправити односе ЕУ-а и САД-а и рекао да не жели да буде реметилачки фактор у ЕУ-у, већ реформатор. „Желети да се реформише ЕУ не значи желети да се она напусти. Верујемо у Европску унију која напредује као гнездо за своје разнолике и суверене нације, а не као крути систем који спроводи универзалне политике.“
Постаје врло занимљиво, рекао бих и врело – не само у Румунији!
Јер разлика коју је Симион остварио у јучерашњем првом кругу избора превелика је да би давала реалне шансе његовом противкандидату.
Али то је ипак Румунија, а тамо је, очигледно (алузија на уводни део текста), штошта могуће – па ћемо ипак сачекати други круг.