Сава Шумановић је један од најзначајнијих и најоригиналнијих српских сликара у историји српског сликарства, посебно 20. века.
Његова дела уткала су се у културни идентитет Шида, али и идентитет српског народа уопште.
Живот, младост и школовање
Рођен је 22. јануара 1896. у Винковцима, на територији данашње Хрватске.
Родитељи Милутин и Персида, потицали су из угледних породица из Шида. Oбоје су били школовани и имали јаке породичне везе и у Загребу и у Београду.
После гимназије у Земуну, Сава уписује 1914. сликарство у Загребу, на почетку Првог светског рата. Завршава је са одличним успехом, а његова платна из тог периода указују на симболизам и тада популарну сецесију.
„Сви су били револуционари у односу на професоре које су сматрали застарелим, а једини је Сава Шумановић био револуционар у односу на уметност“, казала је Антонија Кошчевић Ткалчић, Шумановићева пријатељицу са загребачке Академије.
У јесен 1920. одлази на неколико месеци на усавршавање у Париз, тада културни центар света.
По повратку у Загреб, слика у новом стилу кубизма, чији је следбеник био његов француски учитељ Андре Лот, али локална конзервативна публика његов стил прихвата са резервом. Ипак, и у то време било је заљубљеника у његово дело.
У Париз ће отићи поново 1925. када је продао двадесет слика једном адвокату, које се данас чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду. Учествовао је у осликавању култне кафане La Coupole , 1927 у Паризу.
Поводом изложбе његових дела која се налазе у овом локалу, 2019. у Паризу, модни часопис Вог сврстао ју је међу пет најзначајнијих те године у главном граду Француске.
Те 1927. године, насликао је најзначајније дело, Пијани брод.
Ова слика монументалних димензија настала је у грчевитом раду за само седам дана и ноћи.
Кад је отворен Музеј модерне уметности 1929. у Београду, Шумановићеви радови били су део сталне поставке.
Међутим, живот није текао глатко. Отежани услови рада и низ личних проблема довели су уметника до нервне исцрпљености током боравка у Паризу, па се 1928. вратио у Шид, на опоравак. Неко време се лечио на клиници у Београду.
Болница је потпуно уништена у бомбардовању за време Другог светског рата, те није сачувана документација о лечењу.
Шумановић о том периоду говори како је био „тешко душевно болестан“, јер се борио са самим собом и „ружним, жалосним и огавним животом“.
Али и у том тешком периоду има снаге да слика аквареле.
Атеље у којем настаје нови космос
После клинике, уметник се враћа у породичну кућу у Шиду и потпуно се посвећује сликању. Његова платна винула су га у ред најзначајнијих и најистакнутијих српских уметника.
Колико се суграђани и данас поносе овим сликаром, говори то што Шид зову „градом Саве Шумановића“
Током последње деценије живота, насликао је 600 слика, а њих 417 се чува у галерији у овом сремском месту.
На две трећине слика су пејзажи Шида и околине. То говори колико је Сава волео Шид. Ту је имао идеалне услове за рад. Родитељи су му обезбедили личног кочијаша са којим је обилазио околину и скицирао. У свом атељеу постајао творац новог космоса.
Успео је да направи циклус слика у којем се фигуре понављају, са само једном плавокосом девојком као моделом током тих 10 година и скицама црнки које је понео са париског Монпарнаса.
Када му је умро отац 1937, Сава преузима бригу о имању. Уз економију, наставио је да непрекидно слика и да се усавршава.
Учио је енглески језик, похађао часове играња, посетио је гостујућу изложбу француског сликарства 19. века у Народном музеју у Београду, припремајући се за сопствену, планирану за 1939, наводи се у биографији Шумановића.
Пред отварање, после паузе од 11 година, у Београд су десет дана његове слике железницом стизале у престоницу, запаковане у 21 сандуку.
Биле су распоређене у седам дворана данашњег Филолошког факултета, на два спрата и у ходницима. Упркос ратним бубњевима који су одзвањали Европом, на тој изложби Сава Шумановић је продао 115 и поклонио 30 слика.
Отпор усташама
Годину и по дана касније, рат стиже у краљевину Југославију, и у Шумановићев Шид.
На простору данашњих Срема у Војводини, Хрватске, Босне и Херцеговине 10. априла 1941. успостављена је Независна Држава Хрватска (НДХ), уз пуну сарадњу са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом.
Од првих дана, владавину усташа обележили су терор, злочини и утеривање страха.
Читавим сетом усташких закона укинуто је ћирилично писмо, као и права и институције Србима.
Сава Шумановић је реаговао уметничким мини-отпором – престао је да потписује слике и стављао само годину.
За најзлогласнију усташку акцију сматра се она против партизанских јединица на Фрушкој Гори и у Срему и цивилног становништва. Управо у њој је страдао и Шумановић.
Одведен је 28. августа 1942, у злогласни затвор у Сремској Митровици, мучен и вероватно стрељан два дана касније.
