Након само годину дана пошто је у Глазгову потписан споразум по коме ће развијене земље до 2030. престати да употребљавају угаљ, он је постао све траженија роба у ЕУ. После Немачке и Аустрије и Холандија је најавила повратак на енергију угља услед енергетске кризе која је винула у небо цене гаса и нафте.
Обновљиве видове енергије, на којима почива зелена агенда, готово нико више и не помиње. Дугогодишње геополитичке игре Америке и Запада о избацивању руских енергената са европског тржишта, инсистирање на обновљивим изворима енергије који свету не могу да понуде више од 20 одсто потребне електричне енергије, прошле године су довели до енергетске кризе и цена гаса и нафте које су парале небо.
Енергетска криза и опстанак зелене агенде
Ове године томе се само придодала украјинска криза и пакети западних санкција уведених Русији због војне операције у Украјини који су се Западу добрим делом обили о главу. Процене норвешких стручњака за енергетику су, а Норвешка је други највећи снабдевач Европе и гасом и нафтом, да следи још гора ситуација и да ће ове зиме цена гаса изаћи на 3500 долара за хиљаду метара кубних.
Повратак ЕУ на своје почетке?
Хоће ли се Европска унија, настала из Европске заједнице за угаљ и челик, формиране 1951. године ради стварања заједничког тржишта та два стратешка производа, вратити на своје почетке.
Писање западних медија да угаљ, који се у Европској унији, дуго сматрао горивом прошлост, сада помаже Европи да заштити снабдевање електричном енергијом и да се избори с драматичним порастом цена природног гаса, потврдили су и из Европске комисије. Како је предочила њена функционерка Елина Бардрам, ЕУ ће се привремено вратити на угаљ како би се изборила са смањеним дотоком руског гаса.
Дакле, како сада ствари стоје не да неће бити на време реализовани закључци са прошлогодишњег климатског самита у Глазгову, него је питање колико је то уопште изводљиво.
Тада је још 370 термоелектрана на угаљ добило одређен датум затварања, чиме је укупан број термоелектрана у свету које имају јасан рок трајања порастао на 750. Од тог броја 250 у земљама ОЕЦД-а требало би да буде затворено до 230. године, док су мање развијене земље добиле задатак да своје електране на угаљ затворе до 2050.
Шта ће, међутим, бити са зеленом агендом пошто су прво у Британији, а потом и у најразвијенијим земљама ЕУ најавили повратак термоелектранама?
Зелени у великој мањини
Професор на Рударско-геолошком факултету у Београду др Драган Игњатовић уверен је да Европа неће одустати од своје зелене агенде, и да ће она само бити одложена, иако је по том питању у великој мањини у свету.
„Имате 450 милиона људи у Европи који сматрају да угаљ више не треба користити и имате 7,5 милијарди људи који све више користе угаљ. Производња угља је у 2021. години по извештају Међународне агенције за енергетику, порасла 10 посто, тако да се сада око 10.000 тераватчасова годишње производи струје на угаљ и зида се тренутно око 600 нових термоелектрана“, каже он за Спутњик.
Игњатовић напомиње да све оне земље које највише производе електричну енергију на угаљ, као што је Пољска, још нису изашле са датумом када напуштају производњу струје из термоелектрана на угаљ. По његовој оцени то сигурно неће бити пре 2050, а у случају Немачке, пре 2038. године.
Оне земље које углавном користе увозни угаљ, као што је Холандија која нема своју производњу, по његовој оцени, имаће проблем и са набавком угља. Холандија је, како је предочио, половину угља увозила из Русије, а санкције Запада су обухватиле и извоз руског угља.
За разлику од ЕУ, у свету расте производња
И неће само она бити у проблему, јер око 45 одсто угља које увезе ЕУ стизало је из Русије. У Немачку као највећег увозника и више – 53 одсто.
После Аустралије, на коју отпада око трећина светског извоза угља, следе Индонезија и Русија. Угаљ у производњи електричне енергије на глобалном нивоу учествује са око 40 одсто и тај однос се није значајније мењао последњих 30 година.
Највећи светски извозник угља је Аустралија, на коју отпада око трећине светског извоза, затим следе Индонезија и Русија. Аустралија се још није одредила када ће напустити производњу угља, што је њен највреднији извозни производ.
Саветник у Удружењу за енергетику и рударство Привредне коморе Србије, Мирослав Игњатовић истиче да је Европа смањила количину ископаног угља.
„Ако не рачунамо последњу годину, дошло је до знатног смањења производње угља у Европи. То се пре свега односи на Немачку где се кренуло у затварање рудника и делом на Пољску. Они су највећи произвођачи и то каменог угља који је изузетног квалитета и мало су смањили производњу, али се још нису одрекли термоелектрана.
Планирају, али мислим да ће ти планови у случају Пољске бити одложени за дуже време. У Европи је иначе тенденција да се смањује количина струје из термоелектрана, али то није случај и у свету, где бележимо чак и раст производње енергије из термокапацитета“, предочава саговорник Спутњика.
Порасла и цена угља
За њега је изненађујуће то што Немци нису одустали од гашења нуклераних електрана и сматра да ће проблем недостајућих енергената вероватно решити да надокнаде отварањем већ затворених рудника угља.
„Чешка је такође затворила своје руднике и тешко је ако они нису на правилан начин конзервирани да производња поново буде покренута. И то је највећи проблем који се сада поставља око производње угља у Европи.
Пољаци ће вероватно опет отворити своје руднике
Пољаци су скоро почели са затварањем рудника и врло брзо могу те своје капацитете да активирају, али остале земље мислим да неће моћи у брзом року да повећају производњу“, објашњава за Спутњик Игњатовић из ПКС.
Уз све те проблеме посебан је и цена угља која је због тешкоћа у снабдевању све скупљим енергентима кренула да расте средином прошле године у у августу увећана 106 одсто и достигла 166 долара по тони. Са избијањем украјинске кризе, почетком марта ове године износила је невероватних 400 долара за тону, да би се пре месец дана „примирила“ на 303 долара.
Игњатовић каже да оно што је добро по питању угља је то што је та стратешка сировина равномерно распоређена у свету, зато увоз руског угља који је под санкцијама, по његовој оцени, лакше може да се надомести него што је то у случају гаса. Аустралија је, како напомиње, повећала производњу, као и Јужна Африка.
Ни Србија не одустаје од термоелектрана
Стручњак ПКС каже да ни Србија не одустаје од термоелектрана и то на дуже време, али да то неће утицати на интенцију да се повећа учешће обновљивих извора енергије у производњи струје који су тренутно у нашем укупном билансу произведене електричне енергије занемариви. Из термоелектрана долази око 65 одсто, а остатак из хидроелектрана.
Зелена агенда је, сасвим је јасно, на великом испиту колико год да ће њено одлагање бити привремено. Питање је само колико ће то „привремено“ потрајати.
