То што је Београд из “турске касабе” за кратко време израстао у европски град и између два светска рата важио за једну од лепших престоница у овом делу света, углавном имамо да захвалимо једном човеку. То је Александар Бугарски. Иако је много од његовог рада срушено, заборављено и изгубљено, ипак, оно што је остало – довољно је.
Постоје људи који су лепотама својих уметничких дела задужили цео српски народ. Један од таквих био је и Александар Бугарски, најзначајнији архитекта свога времена у Србији и човек који је пројектовао нека од најлепших београдских здања.
Бугарски се родио 1835. у Аустроугарској (данас Словачкој) у инжењерској породици. Његов отац Јован је породицу довео у Србију 1840. године, али је након промене династије морао да се пресели у Нови Сад, где је Александар највероватније завршио основну школу и гимназију.
Студирао је у Будимпешти, али се 1867. вратио у Србију где је, као један од првих школованих архитеката, радио у Министарству грађевина у Београду, граду у којем је и подигао највећи број својих грађевина.
Зна се још и да је био ожењен, да је имао породицу и да је преминуо 1891. године у Београду. Био је сахрањен је на Новом гробљу.
И, то је све што се зна о животу Александра Бугарског! До данашњих дана није сачувана ниједна његова фотографија. Не зна се шта је било са његовим потомцима. Чак ни његов гроб више не постоји, јер је 1920. године прекопа.
Ипак, ако о човековом животу најбоље говоре његова дела – онда Бугарски има чиме да се похвали.
Створио је отмени Београд
Може се рећи да је господин Бугарски главни “кривац” за нека од најлепших здања српске престонице. Међу његовим делима налазе се зграда Народног позоришта у Београду, Стари двор (Скупштина града Београда), Дом друштва Црвеног крста, зграда бившег Министарства просвете (данас познатија као Дом Вукове задужбине)…
Стари двор, зграду у духу академизма и с декорацијом античког, ренесансног и барокног порекла Александар Бугарски је урадио на основу замисли и према упутствима краља Милана Обреновића. Здање су првобитно красиле и две велике куполе са позлаћеним крунама на врху. Али је оно тешко оштећено у оба светска рата па данашњи изглед Двора само делимично подсећа на оно што је Бугарски замислио иако је у основи задржан првобитни распоред и изглед.
Народно позориште првобитно је требало да се налази на Зеленом венцу, али након што је тај пројекат пропао, за локацију је изабран данашњи Трг републике. Бугарски је зграду замислио и пројектовао као репрезентативну грађевину која ће општим изгледом подсећати на чувено миланско позориште “Ла Сцала-у”. Нарочиту пажњу посветио је обликовању фасаде оријентисане према тргу.
Зграда је завршена 1869. године, а 30. октобра исте године изведена је и прва представа, “Посмртна слава кнеза Михаила”. До данас је доживела неколико реконструкција и проширена је, али је и даље реч о једном од најлепших здања Београда.
Данашњи Дом Вукове задужбине подигао је судија Димитрије Мита Голубовић и прво је било седиште руског царског конзулата, а онда Завод за српску ратну сирочад, да би од 1879. године у њему било смештено Министарство просвете. Зграда на адреси Краља Милана број 2 реконструисана је неколико пута, али је и данас једна од најстаријих у том делу Београда. Године 1988. додељена је Вуковој задужбини на трајно коришћење и управљање.
Велики број грађевина његова заслуга
Поред ових најзначајнијих дела богатом опусу Александра Бугарског налази се још 126 јавних и приватних зграда. За неке се и данас зна, неких грађевина више нема, а неке су измењене до непрепознатљивости.
Само у Кнез Михаиловој улици пројектовао је десетак кућа за најугледније Србе свог времена. Данас их је остало мање од половине, али ту су здања на Зеленом венцу 14, Бранковој 24… Александар Бугарски је украсио и београдску Саборну цркву.
Такође, треба напоменути да је Александар Бугарски градио и ван Београда. Пројектовао је цркве у Лозници и Ритопеку, школу “Светозар Марковић” у Новом Саду, Окружно начелство у Смедереву, као и Вертхајмове радничке куће у Бечу.
