Na samitu BRIKS-a koji će se održati u Kazanju, glavnom gradu Tatarstana lideri ovih država okupiće se kako bi razgovarali o novom globalnom poretku, koji su lideri BRIKS-a, predsednici Vladimir Putin i Si Đinping, zamislili kao izazov “unipolarnom” poretku i američkoj hegemoniji. U svetlu globalnih geopolitičkih tenzija, BRIKS postaje sve značajniji igrač na sceni. Ove godine samit BRIKS-a ima dva glavna pitanja – prijem novih članica i uspostavljanje globalnog platnog sistema koji ne bi više zavisio od dolara.
Može li BRIKS istisnuti dolar?
Na ovom polju već je postignut značajan napredak, nakon što su centralne banke širom sveta bile zabrinute odlukom SAD da se služe dolarom u sukobu s Rusijom i da zaplene njene devizne rezerve, koje su do tada bile smatrane nedodirljivima. Proces “dedolarizacije” je započet. Ali će zahvaljujući dominaciji američke valute trajati godinama da se završi. BRIKS razmatra neku vrstu kriptovalute, pod imenom “BRIKS Pej”. Ona bi trebala biti zasnovana na digitalnim verzijama juana, rupija i rubalja, kao moguće rešenje. Ali stručnjaci tvrde da bi najranije mogla da se pojavi 2028. godine.
Pred samit, brazilski sekretar za inostrane poslove za Aziju i Pacifik, Eduardo Paes Saboja, izjavio je da želi da vidi povećanu upotrebu nacionalnih valuta među zemljama članicama BRIKS-a u globalnoj trgovini, kao i smanjenje upotrebe dolara.
Predsednica Nove razvojne banke BRIKS-a, Dilma Rusef, takođe je izjavila da ova finansijska organizacija planira da koristi nacionalne valute za investiranje u privatni sektor ekonomija zemalja članica. Sve je to samo jasan pokazatelj kako žele da istisnu dolar.
Prijem novih članica, izazovi i nesaglasice članica BRIKS-a
Za razliku od novog platnog sistema, čini se da će prijem novih članica biti mnogo teže nego što se na prvu očekivalo. Rusija i Kina, s jedne strane, žele da BRIKS postane neka vrsta anti-G7 organizacije, pravi geopolitički rival SAD i njihovim saveznicima. S druge strane, Brazil i Indija imaju drugačiji pristup – žele da vide BRIKS kao platformu za jačanje globalne saradnje i trgovine kako bi pomogli svojim zemljama da napreduju.
Ove rivalitete pokazali su se prošle godine kada su Rusija i Kina dominirale poslednjim BRIKS samitom, na kojem su se pridružile nove članice, uključujući Iran, Egipat, Etiopiju i Ujedinjene Arapske Emirate, dok je Saudijska Arabija oklevala. Ove godine još 27 zemalja je zvanično podnelo zahtev za članstvo u sada poznatom BRIKS+, a još 22 su izrazile interes za pridružavanje.
Predsednik Vladimir Putin želi da što više zemalja postane deo organizacije. Indija i druge zemlje žele da zadrže ekskluzivnost kluba kako ne bi razvodnili moć trenutnih članica. Indijski premijer Narendra Modi je prošle godine na samitu G20, koji je održan u Indiji, predstavio veoma drugačiju viziju, fokusirajući se više na ekonomsku saradnju, ali je takođe dodao Afričku uniju kao članicu, s obzirom na to da predstavlja 54 afričke zemlje.
Delegati u Kazanu su svesni ovih rivaliteta i razlika. Ovo nije novi Hladni rat. Već, od početka sukoba u Ukrajini, živimo u sve više podeljenom svetu, a zemlje u razvoju jednostavno traže protivtežu sve agresivnijim SAD. Kazahstan je dobar primer. Tradicionalno održava bliske veze s Rusijom, ali je ove nedelje stigla izjava iz te države da neće aplicirati za članstvo u BRIKS-u, jer sve zemlje Centralne Azije prate politiku višestranačkog partnerstva koja pokušava da bude partner i Istoku i Zapadu. Sve iz straha od postajanja vazalnim državama, ako se previše udalje od sredine.
Koliko je zapravo jak BRIKS i može li parirati državama G7?
Članice BRIKS-a, uključujući nove članice Saudijsku Arabiju, UAE i Iran, zajedno kontrolišu više od 50% svetskih naftnih rezervi i 43% globalne proizvodnje nafte.
Rusija je bogata sirovinama. Iako je Kina siromašna većinom resursa, uspela je da izgradi gotovo monopol na preradu većine svetlih metala i drugih egzotičnih materijala koji su danas ključni u proizvodnji električnih vozila i čipova. Od 2024. godine, BRIKS zajedno sa svojim novim članicama kontroliše približno 72% svetskih rezervi retkih metala.
Najveći resurs koji BRIKS ima su njihovi ljudi. Kina i Indija zajedno imaju 2,5 milijardi ljudi. To je trećina svetske populacije. Rusija, sa 150 miliona ljudi, takođe je najveće potrošačko tržište u Evropi. Brazil uživa sličan status u Južnoj Americi kao najnaseljenija zemlja sa 217 miliona ljudi, čineći ga najbrojnijom zemljom sa trećinom ukupne populacije Latinske Amerike.
G7 zemlje zajedno čine samo oko 10% globalne populacije, oko 770 miliona ljudi. Štaviše, SAD i EU se suočavaju sa rastućom demografskom krizom. A članice postaju sve više zavisne od radne snage iz drugih zemalja. Ipak, bez obzira na navedene prednosti, teško je za očekivati da će države G7 sedeti skrštenih ruku i gledati kako BRIKS napreduje, a oni stagniraju.
