На самиту БРИКС-а који ће се одржати у Казању, главном граду Татарстана лидери ових држава окупиће се како би разговарали о новом глобалном поретку, који су лидери БРИКС-а, председници Владимир Путин и Си Ђинпинг, замислили као изазов “униполарном” поретку и америчкој хегемонији. У светлу глобалних геополитичких тензија, БРИКС постаје све значајнији играч на сцени. Ове године самит БРИКС-а има два главна питања – пријем нових чланица и успостављање глобалног платног система који не би више зависио од долара.
Може ли БРИКС истиснути долар?
На овом пољу већ је постигнут значајан напредак, након што су централне банке широм света биле забринуте одлуком САД да се служе доларом у сукобу с Русијом и да заплене њене девизне резерве, које су до тада биле сматране недодирљивима. Процес “дедоларизације” је започет. Али ће захваљујући доминацији америчке валуте трајати годинама да се заврши. БРИКС разматра неку врсту криптовалуте, под именом “БРИКС Пеј”. Она би требала бити заснована на дигиталним верзијама јуана, рупија и рубаља, као могуће решење. Али стручњаци тврде да би најраније могла да се појави 2028. године.
Пред самит, бразилски секретар за иностране послове за Азију и Пацифик, Едуардо Паес Сабоја, изјавио је да жели да види повећану употребу националних валута међу земљама чланицама БРИКС-а у глобалној трговини, као и смањење употребе долара.
Председница Нове развојне банке БРИКС-а, Дилма Русеф, такође је изјавила да ова финансијска организација планира да користи националне валуте за инвестирање у приватни сектор економија земаља чланица. Све је то само јасан показатељ како желе да истисну долар.
Пријем нових чланица, изазови и несагласице чланица БРИКС-а
За разлику од новог платног система, чини се да ће пријем нових чланица бити много теже него што се на прву очекивало. Русија и Кина, с једне стране, желе да БРИКС постане нека врста анти-Г7 организације, прави геополитички ривал САД и њиховим савезницима. С друге стране, Бразил и Индија имају другачији приступ – желе да виде БРИКС као платформу за јачање глобалне сарадње и трговине како би помогли својим земљама да напредују.
Ове ривалитете показали су се прошле године када су Русија и Кина доминирале последњим БРИКС самитом, на којем су се придружиле нове чланице, укључујући Иран, Египат, Етиопију и Уједињене Арапске Емирате, док је Саудијска Арабија оклевала. Ове године још 27 земаља је званично поднело захтев за чланство у сада познатом БРИКС+, а још 22 су изразиле интерес за придружавање.
Председник Владимир Путин жели да што више земаља постане део организације. Индија и друге земље желе да задрже ексклузивност клуба како не би разводнили моћ тренутних чланица. Индијски премијер Нарендра Моди је прошле године на самиту Г20, који је одржан у Индији, представио веома другачију визију, фокусирајући се више на економску сарадњу, али је такође додао Афричку унију као чланицу, с обзиром на то да представља 54 афричке земље.
Делегати у Казану су свесни ових ривалитета и разлика. Ово није нови Хладни рат. Већ, од почетка сукоба у Украјини, живимо у све више подељеном свету, а земље у развоју једноставно траже противтежу све агресивнијим САД. Казахстан је добар пример. Традиционално одржава блиске везе с Русијом, али је ове недеље стигла изјава из те државе да неће аплицирати за чланство у БРИКС-у, јер све земље Централне Азије прате политику вишестраначког партнерства која покушава да буде партнер и Истоку и Западу. Све из страха од постајања вазалним државама, ако се превишe удаље од средине.
Колико је заправо јак БРИКС и може ли парирати државама Г7?
Чланице БРИКС-а, укључујући нове чланице Саудијску Арабију, УАЕ и Иран, заједно контролишу више од 50% светских нафтних резерви и 43% глобалне производње наfte.
Русија је богата сировинама. Иако је Кина сиромашна већином ресурса, успела је да изгради готово монопол на прераду већине светлих метала и других егзотичних материјала који су данас кључни у производњи електричних возила и чипова. Од 2024. године, БРИКС заједно са својим новим чланицама контролише приближно 72% светских резерви ретких метала.
Највећи ресурс који БРИКС има су њихови људи. Кина и Индија заједно имају 2,5 милијарди људи. То је трећина светске популације. Русија, са 150 милиона људи, такође је највеће потрошачко тржиште у Европи. Бразил ужива сличан статус у Јужној Америци као најнасељенија земља са 217 милиона људи, чинећи га најбројнијом земљом са трећином укупне популације Латинске Америке.
Г7 земље заједно чине само око 10% глобалне популације, око 770 милиона људи. Штавише, САД и ЕУ се суочавају са растућом демографском кризом. А чланице постају све више зависне од радне снаге из других земаља. Ипак, без обзира на наведене предности, тешко је за очекивати да ће државе Г7 седети скрштених руку и гледати како БРИКС напредује, а они стагнирају.
